Овогодишње обележавање 9. маја у Москви одвија се у атмосфери сукоба који траје већ више од четири године. Народи, који се данас налазе на супротним странама фронта, некада су заједно учествовали у борби против нацизма
Црвени трг у Москви и овог 9. маја биће претворен у пажљиво режирану сцену, на којој се одаје почаст милионима страдалих, демонстрира савремена војна моћ Руске Федерације и наглашава историјски континуитет нације која је из Другог светског рата изашла као победница.
Само дан раније, у Украјини 8. мај обележава се као Дан сећања и победе над нацизмом, у складу са европском традицијом и уз јасно дистанцирање од руског 9. маја као централног државног празника.
Тако се два датума, некада део јединственог историјског наратива, данас обележавају одвојено и са различитим порукама. Разлика није само у начину обележавања – оно што је некада било заједничко искуство сада је подељено сећање. Ипак, поред свих разлика остаје чињеница коју је, како време пролази, све теже уклопити у савремени контекст, а то је да су народи, који се данас налазе на супротним странама фронта, некада заједно учествовали у борби против нацизма.
ЗНАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ
После више од четири године рата између Русије и Украјине, Дан победе није више само историјски датум већ је и подсетник на то колико се значење прошлости може променити под теретом садашњости. За оне који су учествовали у најмасовнијем оружаном сукобу до дана данашњег, победа над нацизмом није била питање идентитета већ опстанка. Приче о заједничкој жртви, борби и отпору дуго су биле један од ретких преживелих симбола подсећања на некада моћан Совјетски Савез.
У прилог томе колико Москва верује Кијеву на реч говори и то што је руско Министарство одбране упозорило становнике Кијева и запослене у страним дипломатским мисијама да напусте украјинску престоницу
У тој заједничкој борби нису постојале данашње границе, био је битан само заједнички непријатељ. Колико је то време давно и прошло показују свакодневни извештаји са фронта овог исцрпљујућег сукоба.
У складу са стањем на терену, овогодишњи Дан победе обележава се у напетој атмосфери и сенци краткотрајног примирја које су Москва и Кијев прогласили у различитим терминима, уз међусобну размену претећих порука.
Према свему што смо могли да прочитамо претходних дана, овогодишња Парада победе протећи ће под појачаним мерама безбедности и честим погледима у правцу неба.
Иако је руско Министарство одбране за 8. и 9. мај прогласило примирје „у част прославе победе совјетског народа“ оно је, истовремено, саопштено уз озбиљне претење да ће Москва покренути „масовни ракетни удар на центар главног града Украјине у случају да кијевски режим покуша да спроведе криминалне планове у намери да поремети прославу 81. годишњице победе у великом отаџбинском рату“.
Та упозорења у Москви долазе у контексту више претходних случајева у којима су украјинске беспилотне летелице успевале да продру дубоко у руску територију, укључујући и ударе на шири простор Москве, што је додатно појачало осећај рањивости и безбедносни притисак уочи самог обележавања.
ФОТО: Anadolu via Reuters ConnectУ раним јутарњим сатима 4. маја, беспилотна летелица погодила је луксузну стамбену зграду у Москви, при чему није било жртава, али је фасада видљиво оштећена. То је био трећи узастопни дан напада на шири простор руске престонице, у периоду непосредно пред традиционалну параду 9. маја. Према подацима руског Министарства одбране, током ноћи између 3. и 4. маја пресретнуто је укупно 117 беспилотних летелица изнад више руских региона. Од тога 60 је било усмерено на регион Санк Петербург, а регионални гувернер Александар Дроженко га је назвао „масовним“ нападом.
У прилог томе колико Москва верује Кијеву на реч говори и то што је руско Министарство одбране упозорило становнике Кијева и запослене у страним дипломатским мисијама да напусте украјинску престоницу, наводећи да би сваки покушај Кијева да поремети обележавање Дана победе у Русији могао да изазове снажан одговор руских оружаних снага. Такође, ове претње треба посматрати и кроз историјат претходних примирја две стране. Последњи прекид ватре био је проглашен за православни Ускрс, али су се и Кијев и Москва међусобно оптуживали за разна кршења.
У такав амбијент уклапа се и изјава Володимира Зеленског, која није допринела смиривању тензија, већ је додатно нагласила дипломатски јаз између две стране:
„Време је да руски лидери предузму стварне кораке како би окончали рат који су започели, ако руско Министарство одбране сматра да не може да одржи параду у Москви без добре воље Украјине“, поручио је председник Украјине.
Овогодишња Парада победе протећи ће под појачаним мерама безбедности и честим погледима у правцу неба
Наведене околности, које су обележиле дане уочи обележавања победе у Другом светском рату, као и изражено дипломатско неповерење, указују на то да се све теже може говорити о стварном примирју као стабилној и трајној категорији, иако га Доналд Трамп повремено помиње у контексту могућег политичког решења.
ТЕРЕТ САДАШЊОСТИ
Атмосфера и догађаји уочи овогодишњег Дана победе показују да ће сваки будући покушај деескалације остати оптерећен међусобним сумњама и сталним осећајем неизвесности, који се у безбедносном смислу симболично одражава и у погледима усмереним ка небу изнад градова.
У таквом контексту, изјаве из Вашингтона о могућем исходу сукоба, као и оцене о губицима украјинских територија и зависности њене војне позиције од западне подршке, додатно учвршћују утисак да се рат не креће ка јасном завршетку, већ ка продуженом стању исцрпљивања.
Због тога ће и овогодишњи Дан победе на Црвеном тргу, као и претходни, остати упамћен као догађај који инсистира на историјском континуитету и симболици победе, али истовремено као свечаност која се одвија у сенци рата који и даље траје, уз сталну неизвесност и погледе усмерене ка небу.
