На бојишту су наступали у великим групама, често без обзира на опасност од дронова и аутоматског оружја. Хиљаде севернокорејских војника погинуле су или су рањене помажући Русији да потисне украјинске снаге из Курске области, али је распоређивање донело Пјонгјангу новац, оружје и драгоцено борбено искуство, пише за Би-Би-Си дописник из Сеула Квентин Сомервил.
Северна Кореја је крајем 2024. послала своје војнике у Русију, што је било њено највеће војно ангажовање у иностранству. Процењује се да је у Курској области распоређено између 11.000 и 14.000 припадника севернокорејске војске, док различити извори дају знатно различите податке о њиховим губицима.
Украјинска војна обавештајна служба тврди да је погинуло око 3.000 севернокорејских војника, а да је још 1.500 рањено. Анализа спомен-обележја подигнутог у Пјонгјангу указује на најмање 2.300 погинулих, док је јужнокорејска обавештајна служба почетком 2026. проценила да укупан број погинулих и рањених износи око 6.000.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Иако се последњих месеци мало говорило о њиховом учешћу у борбама, председник Украјине Володимир Зеленски упозорио је да би у Русију могло да стигне до 50.000 нових севернокорејских војника. Он је претходну процену од 30.000 повећао на распон од 30.000 до 50.000 људи, али није саопштио на основу којих података је дошло до те процене.
Севернокорејски војници и даље су у Русији
Према процени Главне обавештајне управе Министарства одбране Украјине, у Русији се тренутно налази око 8.500 припадника севернокорејске војске. Организовани су у четири бригаде и делују у саставу руске групе снага „Север“.
Њихов главни задатак је обезбеђивање руске државне границе у Курској области од могућих нових украјинских упада. Украјинска служба тврди да они тренутно не учествују у активним борбеним операцијама и да њихове јединице нису примећене на територијама Украјине које је окупирала Русија.
ФОТО: Andy.LIU/Shutterstock– Они су и даље тамо. Бране руску територију од могућег новог украјинског напада. Верујемо да се део инжењеријских јединица или радника можда налази и у окупираном Донбасу, али то нису борбене јединице – рекао је Јанг Ук из Института Асан за политичке студије у Сеулу.
За севернокорејског лидера Ким Џонг Уна слање војника у Курску област представљало је велики ризик. Пјонгјанг никада раније није послао тако бројну борбену формацију у иностранство. Северна Кореја је 1973. упутила око 1.500 војника и инструктора у Египат, док је крајем шездесетих година прошлог века неколико десетина њених пилота ратовало на страни Северног Вијетнама.
Елитни војници неспремни за рат дроновима
У Русију су углавном послати припадници такозваног Олујног корпуса, који се сматра елитом севернокорејских оружаних снага. Они су долазили из изузетно затвореног и милитаризованог друштва у којем су војници изложени снажној идеолошкој индоктринацији.
Москва и Пјонгјанг у почетку нису признавали њихово присуство. Украјинске снаге први пут су се сукобиле са њима у новембру 2024, док су прва двојица преживелих заробљеника ухваћена у јануару наредне године.
Русија је њихово учешће признала тек у априлу 2025, када је начелник Генералштаба руских оружаних снага Валериј Герасимов говорио о њиховом „херојству“ на бојном пољу.
– Севернокорејски војници су веома храбри, нарочито припадници Олујног корпуса. Спремни су да погину за своју земљу. Међутим, страст није исто што и ефикасна борбена обука. На почетку операције у Курској области претрпели су велике губитке, али су научили лекције савременог ратовања дроновима – оценио је Јанг Ук.
ФОТО: REUTERS/Oleksandr Ratushniak/File PhotoУкрајински војник са надимком Султан, припадник 95. ваздушно-десантне бригаде, описао их је као „топовско месо“. Према његовом сведочењу, севернокорејске јединице нападале су у таласима и непрестано се кретале, што им је давало извесну предност, али не и одлучујућу.
Комуникација са руским снагама наводно је била лоша, а опрема недовољна. Украјински војници тврдили су да су на телима руских војника проналазили документа, личне предмете и различиту опрему, док су Севернокорејци код себе имали готово искључиво муницију. Поједини су, према тим сведочењима, били без одговарајућих панцира, шлемова и зимске одеће.
Самоубиство уместо заробљавања
На снимцима са бојишта забележени су случајеви у којима су рањени севернокорејски војници покушавали да изврше самоубиство како не би били заробљени. На једном од снимака рањени војник активирао је гранату када су му се приближили Украјинци, претходно узвикнувши име Ким Џонг Уна.
У априлу 2025, током комеморације у новооснованом Музеју иностраних војних операција у Пјонгјангу, Ким је хвалио војнике који су изабрали смрт уместо заробљавања.
– То су хероји који су без оклевања изабрали да дигну себе у ваздух и крену у самоубилачки напад како би одбранили велику част – рекао је Ким пред породицама погинулих, у присуству руског министра одбране Андреја Белоусова.
Само двојица севернокорејских војника заробљена су жива и преживела су повреде, што је изузетно мало у односу на укупан број ангажованих. Још један војник ухваћен је жив, али је касније преминуо од последица рањавања.
Један од заробљеника, представљен псеудонимом Бек Пјонг Ганг, четири дана је рањен лежао на бојишту после напада дроном. Предао се јер је украјинске војнике заменио за своје руске савезнике.
ФОТО: Shutterstock/Bumble Dee– За војнике Чосона само заробљавање представља злочин. То једноставно није могућност. Не смемо да постанемо ратни заробљеници – испричао је екипи јужнокорејске телевизије MBC.
Други заробљеник, представљен као Ли Канг Ун, пронађен је у полусвесном стању, са тешким повредама руке и вилице. Рекао је да осећа кривицу што је преживео и да код себе није имао гранату или нож којима би могао да оконча живот. Бојиште је, према његовим речима, било испуњено телима војника страдалих у нападима дронова.
Обојица су навела да не желе да се врате у Северну Кореју и да би радије отишла у Јужну Кореју. Један од њих страхује да би његова породица могла да буде кажњена због тога што је заробљен.
Рат донео Пјонгјангу милијарде долара
Осим војног искуства, сарадња са Русијом донела је Северној Кореји значајну економску корист. Лим Су-хо из сеулског Института за стратегију националне безбедности процењује да су продаја оружја и ангажовање војника Пјонгјангу донели скоро 10 милијарди долара.
– Годишњи бруто домаћи производ Северне Кореје процењује се на око 30 милијарди долара. То значи да је за две и по године од извоза оружја и слања војника зарадила износ који одговара трећини њеног годишњег БДП-а – објаснио је Лим.
За људство, артиљеријску муницију, ракете и другу војну помоћ, Северна Кореја од Русије добија храну, нафту, девизе и, према проценама јужнокорејских служби, војну технологију. Пјонгјанг је на тај начин ублажио последице међународних санкција и смањио дугогодишњу зависност од Кине.
ФОТО: Shutterstock/hapeliniumЈачање односа са Москвом променило је и међународни положај Ким Џонг Уна. Он се у септембру 2025. у Пекингу појавио уз председнике Кине и Русије, Си Ђинпинга и Владимира Путина, на њиховом првом заједничком јавном сусрету. Северна Кореја није постала равноправан партнер две велике силе, али више не зависи искључиво од подршке Пекинга.
Зашто су севернокорејски војници важни Русији
Зеленски тврди да су од јуна у Вороњешкој области трајале припреме за пријем нових севернокорејских снага. Према украјинским наводима, Пјонгјанг се припрема и за слање додатних балистичких ракета, док је једна севернокорејска ракетна јединица већ распоређивана у западном делу Русије.
– Русија помаже Северној Кореји да научи како изгледа савремени рат, унапреди своје оружје и стекне стварно борбено искуство. То представља претњу за сваку азијску земљу која се налази у домету севернокорејских ракета – упозорио је Зеленски.
Украјински председник истовремено тражи од Сеула системе противваздушне одбране и другу напредну војну опрему. Јужна Кореја до сада је Украјини пружала углавном помоћ која није намењена непосредној употреби у борбама.
Русији су, са друге стране, потребни нови војници. После четири и по године рата она се суочава са великим губицима и недостатком људства, па се ослања и на борце из Северне Кореје, Колумбије, Кеније, Камеруна и других држава.
Однос Москве и Пјонгјанга зато почива на обостраној користи. Русија добија војнике, муницију и ракете, док Северна Кореја стиче новац, ресурсе, технологију, дипломатску подршку и искуство у савременом ратовању. Пјонгјанг ће вероватно наставити да шаље војнике све док цена коју Русија плаћа буде већа од политичког и војног ризика који Северна Кореја преузима.
