Пилуле за абортус постале су повод за нове борбе у америчком друштву, нарочито после сазнања да је број прекида нежељених трудноћа порастао упркос томе што су републиканци преузели све полуге власти, пише The Economist.
Активистима који се боре против абортуса праткично су испуњене жеље по доласку Доналда Трампа на власт – републиканци контролишу Сенат, Представнички дом и Белу кућу, а Врховни суд је под контролом конзервативних судија и укинуо је пресуду у случају Роу против Вејда, којом је било заштићено право на абортус.
И поред тога, у Америци се сада обавља више абортуса него у време док је пресуда Роу против Вејда била на снази, јер све већи број жена прекида трудноћу пилулама које добија поштом. Могућност да жена изабере абортус, посебно у раној трудноћи, и даље је доследно популарна међу бирачима.
За оне који бране право на абортус, то је неочекиван успех. За оне који желе да окончају абортусе, то је повод за нову борбу. Правници покушавају да блокирају приступ пилулама за абортус које се шаљу поштом. Поједини политичари желе да криминализују жене које их узимају, чиме руше дугогодишњи табу покрета који је некада настојао да придобије широку подршку јавности. То што се о томе сада озбиљно расправља показује колико је дубоко незадовољство постојећим стањем.
ФОТО: Anna Moneymaker/Getty images/ProfimediaПилуле за абортус одобрене још 2000. године
Пилуле за абортус су „највећи фронт за покрет против абортуса” по речима Ерика Баптиста из правне организације Alliance Defending Freedom, која је помогла у вођењу случаја који је довео до укидања пресуде у случају Роу против Вејда. Одобрене 2000. године, пилуле се користе за прекид трудноће у првих десет недеља. Њихова употреба нагло је порасла пошто су током пандемије ковида ублажена правила за примену код куће.
Пре четири године, после одлуке којом је укинута пресуда у случају Роу против Вејда, Масачусетс је усвојио први такозвани телемедицински „заштитни” закон, односно закон који штити лекаре када здравствену услугу пружају на даљину. Он је докторима и пружаоцима услуга из држава у којима абортус није забрањен дао заштиту од кривичних и грађанских поступака. Још седам држава кренуло је истим путем.
Према подацима непрофитне организације Society of Family Planning, до децембра 2025. године готово 15.000 абортуса месечно обављано је на основу таквих заштитних закона.
– У државама у којима доминира противљење абортусу као што је Луизијана, они се суочавају са 800 до 900 абортуса месечно, а тај број би требало да буде нула – жали се Баптист.
Abortion pills spotted marching at the protest against the DNC on the eve of the convention. pic.twitter.com/bbCU80flpp
— The Post Millennial (@TPostMillennial) August 19, 2024
Судови, савезне државе и заштитни закони
До сада су правни изазови напредовали споро. Луизијана је покушала да издејствује изручење лекара из Њујорка и Калифорније, али су оба захтева блокирали демократски гувернери тих држава, који су одбили да потпишу налоге. Кен Пакстон, државни тужилац Тексаса, који се кандидује за Сенат, такође је тужио једног њујоршког лекара, али без успеха.
Иако се очекује да ће случај против заштитних закона на крају стићи до Врховног суда, „неки од тих предмета једноставно су ухваћени у замке које је сам заштитни закон осмислио”, каже Грир Донли, професорка Универзитета у Питсбургу и једна од „поносних” ауторки тих закона.
На пример, уставна одредба о изручењу написана је тако да се односи на бегунце који су побегли из једне државе у другу, а не на особу која није отишла даље од оближње поште.
Неки активисти против абортуса закључују да би брже и ефикасније могло бити да се напад усмери директно на лекове. Луизијана је 2025. године тужила Управу за храну и лекове (FDA), тврдећи да је била неодговорна када је дозволила да се мифепристон, један од два лека који се користе у медикаментозном абортусу, издаје на даљину. Федерални апелациони суд саслушаће тај случај у септембру.
ФОТО: Patsy Lynch/MPI/Capital pictures/ProfimediaУ међувремену, активисти желе помоћ Беле куће. После дугог одлагања, FDA директно преиспитује безбедносни досије мифепристона. Компликације које захтевају пријем у болницу јављале су се у 0,3 до 0,9 одсто случајева.
Чак и ако мифепристон на даљину не би био доступан, лекари би и даље могли да преписују мизопростол, лек одобрен за лечење чира, чију је употребу за абортус тешко ограничити. Резултати клиничких студија варирају, али делује да је мизопростол само незнатно мање ефикасан у прекиду трудноће. Ипак, вероватније је да ће изазвати нежељене ефекте, као што су бол и крварење.
Бела кућа могла би да уради више. Тод Бланш, кандидат за државног тужиоца, пристао је да размотри примену Комстоковог закона, старог закона против опсцености, како би се забранило слање било каквих средстава за изазивање абортуса поштом.
Али администрација можда неће реаговати.
– Велико изненађење у вези са Трампом 2.0, јесте то што изгледа да је он заиста мислио оно што је говорио у кампањи – да ће политику абортуса препустити савезним државама. То је разочарало многе противнике абортуса, који су обећали да ће подржати кандидате спремне на одлучније мере – закључује Грир Донли.
Crazy anti-abortion protestors marching along the streets of Boston chanting “Abolish Abortion” pic.twitter.com/Eng6a8jwky
— Ian (@ian_bruh1) August 3, 2026
Када покрет против абортуса крене на жене
Пошто нису успели да пресеку снабдевање, делови покрета против абортуса окрећу се потражњи.
– Жена је сада једини актер овде. Кога другог ћете позвати на одговорност – пита Марк Корал, активиста против абортуса у Јужној Каролини.
Ричард Кеш, републикански сенатор у тој држави, забранио би абортус од зачећа. Жене које абортирају суочиле би се са казном до две године затвора. Његов предлог прошао је одбор за здравство Сената Јужне Каролине и идуће године биће пред ширим гласањем. Он би радије третирао абортус као убиство, што би носило смртну казну, али признаје да је то за сада политички неизводљиво.
– Закон без казне само је предлог – објашњава Кеш.
И друге радикалне идеје добијају замах, иако су даље од усвајања. Аболиционисти абортуса залажу се за законе о „једнакој заштити”, који би фетусу дали иста уставна права као особи према 14. амандману.
Према Фондацији за укидање абортуса, 2024. године у осам савезних држава поднето је десет таквих предлога закона, које је подржало 58 законодаваца. Ове године број је порастао на 16 предлога у 13 држава, са 130 предлагача. У Оклахоми и Ајдаху подржала их је трећина државних сенатора.
КАКО СУ ПИЛУЛЕ ЗА АБОРТУС ПРОМЕНИЛЕ ПОЛИТИЧКУ БОРБУ
Пилуле за абортус промениле су начин на који се у Америци води спор о прекиду трудноће. Док су се раније забране углавном односиле на клинике, лекаре и хируршке процедуре, медикаментозни абортус отворио је простор у којем се границе савезних држава много теже контролишу. Жена може да добије лекове поштом, лекар може да буде у држави у којој је абортус дозвољен, а пацијенткиња у држави у којој је забрањен.
Зато су настали заштитни закони који бране лекаре од гоњења, али и покушаји да се казни слање лекова, ограниче одлуке FDA или чак кривично гоне саме жене. Та промена објашњава зашто је у Америци после укидања пресуде у случају Роу против Вејда број абортуса порастао уместо да падне. Борба се више не води само испред клиника, већ и преко поште, судова, апликација, рецепата и закона који се сударају од државе до државе.
У јуну су тексашки републиканци у своју званичну страначку платформу унели формулацију којом би се фетусима дала права на једнаку заштиту и затражили укидање одредаба које дају имунитет од кривичног гоњења за абортусе.
Док политичари расправљају о новим законима, поједини тужиоци тестирају границе постојећих. У јануару је жена у Кентакију, која је узела пилуле за абортус и сахранила фетус, оптужена за убиство, злостављање леша и прикривање доказа. Два месеца касније, тужиоци су оптужили жену из Џорџије која је имала побачај у болници за убиство, позивајући се на тврдњу да је медицинским сестрама рекла да је узела мифепристон.
Према подацима непрофитне организације Pregnancy Justice, девет жена суочило се са таквим оптужбама откако је укинута пресуда у случају Роу против Вејда. Неки случајеви су одбачени, а други су и даље у току.
ФОТО: David Grossman/Alamy/ProfimediaУспон аболиционизма открио је генерацијски јаз. Деценијама су противници абортуса градили покрет око идеје „волети обоје” – и мајку и нерођену бебу. Ти активисти сада тврде да би криминализација жена уништила њихов политички напредак.
– То би нас коштало подршке бирача – каже Ејми О’Донел из Texas Alliance for Life, једне од највећих организација против абортуса у тој држави.
Бредли Пирс, најутицајнији активиста међу аболиционистима, сматра да су хришћани гладни нечега што делује.
– Морамо више да волимо своје нерођене ближње него место за столом – каже он. – И морамо више да се бојимо Бога него демократа.
НАУЧНИЦИ НАПРАВИЛИ НОСИВИ УЛТРАЗВУК КОЈИ МОЖЕ НЕПРЕКИДНО ДА ПРАТИ ФЕТУС
Тим научника развио је ултразвучни фластер који се носи на телу и омогућава континуирано праћење бебе у материци, уз наду да би овакви уређаји могли да помогну у раном откривању компликација у трудноћи и спречавање рођења мртве бебе.
По речима научника, ултразвучни фластер може сатима да прати фетус у реалном времену и мери проток крви, укључујући и сложене структуре попут пупчане врпце. Иако је у овом тренутку реч о прототипу који је повезан са спољном опремом и захтева класичан ултразвук за постављање, истраживачи тврде да је уређај, назван UPatch, први те врсте.
