Петров: У поступку изгласавања неповерења влади не може се распустити Скупштина

Председник Уставног суда проф. др Владан Петров изјавио је данас да се, све док траје поступак изгласавања неповерења Влади, не може распустити Народна скупштина Србије нити расписати ванредни парламентарни избори.

Петров је за Танјуг подсетио да у овом тренутку постоји предлог за изгласавање неповерења Влади у Народној скупштини.

„Тај предлог је давно поднет, али некако та седница никако да се одржи. По Уставу стоји изричито – докле год траје поступак, односно уколико је покренут поступак за изгласавање неповерења Влади, не може се распустити Народна скупштина и расписати превремени парламентарни избори. Другим речима, у овој ситуацији која следи, мораће да се отклони та сметња”, казао је Петров.

Како је појаснио, та сметња би могла да се отклони тако што би се ишло на седницу на којој би се расправљало и гласало о неповерењу Влади, па би једна могућност била да се изгласа поверење и у том случају отпада тај предлог.

Друга могућност била би да се изгласа неповерење, што је, како додаје, мало вероватно.

Петров је навео да постоји и могућност да сам председник Владе у неком тренутку одлучи да поднесе оставку.

– Од тог момента када поднесе оставку, односно када се она констатује у Народној скупштини, тече рок од 30 дана за формирање нове владе. То је она ситуација коју су неки спомињали, не схватајући суштински политички државотворни хабитус Александра Вучића, а то је да би он евентуално могао да постане премијер једне такве владе – казао је Петров.

Указао је да таква уставно-правна могућност постоји и да је и легална и легитимна.

– Али не толико легитимна за Александра Вучића, ја бих рекао. Зато што би онда он могао по Уставу да постане премијер владе која јесте добила мандат од Скупштине која је изабрана на парламентарним изборима, али то није она влада која је директно произишла из парламентарних избора – нагласио је Петров.

ФОТО: TANJUG/ Narodna skupština Republike Srbije/ Peđa Vučković

Говорећи о уставном уређењу у вези са подношењем оставке председника Републике, Петров је казао да Закон о председнику Републике предвиђа да након приспећа оставке у Народној скупштини почиње да тече рок од три месеца за спровођење председничких избора и избор новог председника.

– Од оног момента када писмена оставка председника Републике стигне у Народну скупштину, од тог момента почиње да тече тај рок од три месеца. Не од 90 дана, већ од три месеца, у којем је потребно организовати, спровести председничке изборе и изабрати новог председника – казао је Петров.

У случају да је председник, на образложени предлог Владе, раније распустио парламент, вршилац дужности председника може бити и председник тог распуштеног парламента, зато што он обавља неодложне послове.

– Неодложни посао био би управо тај. Зашто неодложан? Зато што Устав одређује три месеца у којима се морају организовати избори ако председник Републике поднесе оставку – казао је Петров.

Указао је да се у тренутној ситуацији у Србији може десити да не буду истовремено одржани парламентарни и председнички избори.

– Може се десити да председник Републике у једном тренутку, на образложени предлог Владе, распусти Народну скупштину и распише превремене парламентарне изборе, а да не поднесе одмах после тога оставку. Да не створимо забуну код грађана да су то две радње које иду по некаквом аутоматизму. Дакле, постоји та могућност да се ванредни парламентарни избори одрже, рецимо, на јесен, а да председнички избори буду нешто касније или чак у редовном року. Иако, према ономе што смо последње чули од председника Републике, очигледно је да ће он највероватније раније поднети оставку – навео је Петров.

Говорећи о правима вршиоца дужности председника Републике, који је у том тренутку председник било распуштене било нераспуштене Народне скупштине, Петров је истакао да у статусу вршиоца дужности председника не може да распусти Народну скупштину на образложени предлог Владе.