Нови раст цена енергената, подстакнут геополитичком кризом на Блиском истоку, поново је отворио питање да ли би и хлеб, као једна од основних животних намирница, могао да поскупи у наредном периоду. Иако за сада нема најава драстичних корекција цена, у производном ланцу већ се осећају последице скупље нафте и гаса, као и раст трошкова амбалаже.
Произвођачи и пекари зато упозоравају да ће даљи развој ситуације највише зависити од тога да ли ће се тржиште енергената стабилизовати, јер би се у супротном нови талас поскупљења неминовно могао прелити и на цену хлеба,, пише Политика.
Могући удар на основу животну намирницу поменуо је и председник Србије Александар Вучић.
– Не бринем шта ће бити у наредних 15 дана, него у следећа два месеца. Гас је скочио на 700 долара , а то је 65 одсто у односу на период пре десет дана. То ће се осетити на цени хлеба – рекао је он.
Зоран Пралица, председник Уније пекара Србије, каже за „Политику” да му се ситуација тренутно не чини добро, али да нико не зна колико ће кулминирати и како ће се ситуација развијати.
– Пратимо ситуацију, у контакту смо са ресорним министарством. Јасно је да ће проблема бити. Последњих дана поскупело је готово све што се набавља за производни процес, а додатни проблем је што добављачи више не гарантују цене на дужи рок, већ се договори праве на свега три до пет дана. У индустрији упозоравају да би касније могло да буде проблема и са набавком урее, што би, уколико је не буде довољно, могло да доведе до мањих приноса – каже Пралица.
Он наводи да су већ сада пекари изгубили разлику између велепродајне и малопродајне цене, па је све мање простора за додатно апсорбовање трошкова.
– За сада још нема поскупљења, али се ситуација пажљиво прати и сви покушавају да се на време обезбеде довољне количине сировина и репроматеријала. Поскупела је и пластика, односно амбалажа, посебно за паковане и резане производе, а раст цена транспорта тек ће се одразити на укупне трошкове. Надамо се да ситуација неће ескалирати у веће поскупљење и да би евентуалне корекције цена, ако их буде, могле да буду минималне.
И из „Житоуније” поручују да су сви у ланцу забринути, али да је у овом тренутку сигурно да нема разлога за поскупљење пшенице.
– Међутим, бринемо се. Поскупљења се не могу избећи јер се раст трошкова не може избећи – један трошак повлачи други. Јасно је да већ расту трошкови у примарној производњи. Гориво поскупљује, а процене су да ће његова цена и даље расти. Због скупље нафте расту и цене минералних ђубрива, што би могло да доведе до екстензивирања производње, односно до мањих приноса. Сви настоје да растуће трошкове пребаце на следећу карику у ланцу, што ствара зачарани круг поскупљења – каже Шајатовић.
– Када је реч о хлебу, за сада је сигурно да не би требало да дође до поскупљења брашна, јер Србија има довољно пшенице, а ове године су и засејане површине веће. Ипак, пекарска индустрија не зависи само од цене брашна, већ и од трошкова дизела, гаса и струје, који су велики генератори трошкова у производњи. Зато, иако хлеб и даље остаје најважнија намирница, притисци на његову цену долазе са више страна.
Да хлеб мора да поскупи, сматрају и мали занатски пекари, који указују да је, осим цене брашна, све друго у производњи отишло навише. Од струје, горива, транспорта, до амбалаже и плата радника, сваки трошак додатно притиска пословање, због чега је, како кажу, све теже задржати садашње цене и радити без корекције. Да подсетимо да је цена хлеба „сава” од брашна Т-500 под контролом државе, а Влада Србије је недавно изменила уредбу којом је максимална малопродајна цена овог хлеба ограничена на 65 динара, док максимална произвођачка цена износи 55,74 динара.
