Данас се обележава 82. годишњица ослобађања Београда од немачких окупатора

У Србији се данас, 20. октобра, обележава 82. годишњица ослобођења Београда од немачке окупације у Другом светском рату, чији је исход одредио судбину читавог Балканског фронта, а тиме утицао и на даљу судбину Југославије. Заједничким снагама, у операцији Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије, немачким снагама нанет је важан стратешки пораз, нарушене су њихове комуникације и отежано повлачење трупа са Балкана, док је партизанским снагама ојачан положај у завршници рата.

Београд је после вишедневне Београдске операције, коначно ослобођен 20. октобра 1944. године. Током саме операције погинула су 2.944 припадника Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и 960 бораца Црвене армије.

Београд су немачке снаге окупирале у априлу 1941. године, а под окупацијом се налазио пуне три и по године, све до октобра 1944, када су га ослободиле снаге совјетске Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије.

ФОТО: Imwar / Alamy / Profimedia

Београдска операција, војна акција ослобађања престонице Србије и Југославије, била је кључна за ослобођење земље, како у војно-стратешком, тако и у политичком смислу, јер је ослобађањем Београда у великој мери одређена и будућност Југославије, односно питање власти.

Совјетска Црвена армија ушла је на територију окупиране Југославије у складу са претходно постигнутим споразумом совјетског лидера Јосифа Стаљина и Јосипа Броза Тита, закљученим у Москви у септембру 1944. године.

За Совјете је то била једна у низу операција у оквиру коначног слома ратне машинерије нацистичке Немачке, док је руководству НОВЈ заједничка акција обезбедила повољније услове за завршетак рата.

Немци су претходно утврдили Београд, одлучни да га бране, у нади да ће зауставити даље напредовање Совјета и истовремено обезбедити извлачење својих трупа са југа, из Грчке.

Због тога су се, одмах након ослобођења Београда, немачке формације утврдиле у Срему, где су жестоке борбе настављене месецима, све до пробоја Сремског фронта средином априла 1945. године.

Важан стратешки положај Београда био је и разлог што је у граду било смештено командно место немачке Команде Југоистока, односно, од августа 1943. године, Групе армија Ф.

Београдска операција, односно ослобађање града у октобру 1944, почела је артиљеријском припремом и снажним нападима совјетских снага на немачке положаје, са циљем слабљења отпора окупатора.

ФОТО: Voller Ernst / Chaldej / akg-images / Profimedia

Град је до тада већ био знатно разорен, почев од немачког бомбардовања у априлу 1941. године, па до низа савезничких ваздушних напада током 1944, када је бомбардован укупно 11 пута. Најразорнији напад изведен је на Ускрс, 16. и 17. априла 1944. године.

Совјетским снагама командовао је генерал Владимир Жданов, док је јединицама НОВЈ током Београдске операције руководио генерал Пеко Дапчевић.

Ослободиоци су прилазе граду заузели током ноћи између 13. и 14. октобра, када су Совјети распоредили артиљерију на Авали, усмерену ка Београду.

Прилази Чукарици, као и Жарково и Раковица, ослобођени су 14. октобра. Тог дана у поподневним часовима почео је заједнички напад Црвене армије и снага НОВЈ на Београд.

Један од праваца напредовања ослободилаца водио је од Чукарице ка Савском пристаништу.

Током првог дана и ноћи ослобођени су Бањица, Дедиње, Топчидер, као и Дунавска станица на источном ободу урбаног подручја. Појединим јединицама НОВЈ и Црвене армије успело је да се истог дана пробију до Мостара и Славије.

ФОТО: akg-images / akg-images / Profimedia

Други правац напредовања водио је од Топчидера ка центру града и Улици краља Милана. Жестоке борбе вођене су у околини улица Милоша Великог и Немањине, где су се немачке трупе одлучно браниле, највероватније настојећи да обезбеде контролу над Савским мостом.

Постојао је и правац ослобађања од Бањице, преко Дедиња, према Крунској улици.

Са истока се једна колона ослободилаца кретала Булеваром краља Александра ка Душановој улици на Дорћолу.

Ослободиоци су до Трга републике, односно зграде Народног позоришта, стигли у поподневним часовима 16. октобра, док је зграда националног театра коначно ослобођена наредног дана.

Одлучан отпор немачких окупационих снага био је посебно жесток на прилазима Сави, јер су Немци настојали да обезбеде повлачење према Земуну и Срему.

Због тога су вођене тешке борбе на падини од Теразија, испод хотела „Москва“, према Сави. Слична ситуација била је и око Шећеране на Чукарици, такође због контроле над прилазима реци.

Немачке снаге имале су артиљеријску подршку са Бежаније, из Срема, па и са Аде Циганлије.

Немци су покушавали да изведу контранападе све до 18. октобра. Истовремено, утврђивање њихових положаја у Срему и формирање линије фронта били су увелико у току.

ФОТО: Voller Ernst / Chaldej / akg-images / Profimedia

Заставу нове Југославије партизан Миладин Петровић поставио је 19. октобра предвече на врх облакодера „Албанија“ на Теразијама, који је у то време био највиша зграда у Београду.

Постављање заставе у самом центру града симболизовало је ослобођење Београда и пораз немачких окупатора.

Тада су заузети и хотел „Москва“ на Теразијама, као и главна Железничка станица, на Савском тргу, у подножју Немањине улице.

Током ноћи између 19. и 20. октобра уследило је повлачење немачких јединица, које су и даље жестоко браниле прелазе преко Саве, мост и Калемегдан, важан из стратешких разлога.

Пред зору је ослобођен и Калемегдан, чији је Горњи град претходно био искључиво војна зона.

Немци су претходно минирали Савски мост, намеравајући да га дигну у ваздух након повлачења својих трупа. Ослободиоци су мост заузели ујутру 20. октобра.

ФОТО: Voller Ernst / Chaldej / akg-images / Profimedia

Према совјетским изворима, експлозив постављен на мосту демонтирали су припадници Дунавске флотиле Црвене армије, за шта је одликован капетан Григориј Орхипенко.

То, међутим, не искључује могућност да су каблови претходно били пресечени. Према једној верзији, то је учинио учитељ Миладин Зарић, док се према другој заслуга приписује Земунцима Николи Милованчеву и Крсти Вучићу.

Након повлачења немачких снага, у Београду су остали прикривени припадници немачких формација, задужени за диверзантске акције у позадини. Они су убрзо неутралисани.

Земун је ослобођен 22. октобра. Немачке линије одбране у Срему, односно Сремски фронт, коначно су уобличене дуж простора раздвајања српске и хрватске етничке већине.

Јосип Броз Тито дошао је у ослобођени Београд из Вршца, где се налазио током Београдске операције, тек пошто су војне операције окончане. Тиме је, на основу споразума Тито–Шубашић, решено и питање политичког уређења Југославије након ослобођења.

Поводом десетогодишњице ослобођења, 20. октобра 1954. године, преко пута Новог гробља отворено је Спомен-гробље ослободилаца Београда.