У Београду је данас одржана комеморација поводом смрти политичара, универзитетског професора, филозофа, интелектуалца и првог председника Демократске странке од њене обнове Драгољуба Мићуновића.
Комеморацији у Простору „Миљенко Дерета“ присуствовали су Мићуновићева породица, пријатељи, сарадници и поштоваоци.
Након одавања поште минутом ћутања приказан је кратак филм о Мићуновићевом животу и политичком деловању, а читани су и делови из његових мемоарских књига.
Некадашњи председник Србије и Демократске странке Борис Тадић испричао је да је Мићуновића познавао од осме године и да је од њега много тога научио истичући да је био филозоф, ерудита, човек великог образовања и велике нарације.
ФОТО: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆТадић је рекао је да се Мићуновић борио за демократију “кад демократије није било“.
– Ових дана сам написао да без Мићуна не би било ни трачака демократије у Србији у овом времену. Ми је данас немамо у правој форми, али и то што имамо, у томе је рукопис Драгољуба Мићуновића – рекао је Тадић.
Навео је да се Демократска странка, чији су чланови били, огрешила о Мићуновића, јер га је искључила.
– То многи људи не знају мислећи да је Мићун напустио ДС. У мом мандату сам му предложио да се врати и тада смо затворили круг – рекао је Тадић.
Књижевница и редитељка Вида Огњеновић рекла је да Мићуновић не може бити заборављен истичући да је био добар писац, врхунски познавалац теорија друштва и оштар, супериоран полемичар, али и човек без мане и страха.
И пре и после свега, Мићун је био меког, голубијег срца кога су волели и они који су га нападали, а нарочито су га волела деца, и он њих. Разговарао је са децом као са одраслима, а са одраслима озбиљно и увек мало подучавајући саговорника. Свака жена се у његовом присуству понашала и осећала као војвоткиња. Такав је Мићун био – рекла је Огњеновић.
Председница Београдског фонда за политичку изутетност Соња Лихт присетила се студентских дана када јој је Мићуновић био професор због које су студенти волели антику.
– Читали смо Аристотела, ‘Никомахову етику’, Платонове ‘Законе’. Шта смо све могли да разумемо данас, не знам, али знам да смо са великом страшћу прилазили свему томе зато што је он имао страст. Он је био човек од страсти и професор у правом смислу те речи – рекла је Лихт.
За новинара Андреја Ивањија Мићуновић је један од ретких људи који је својом доследношћу, храброшћу, аутентичношћу, неодустајањем, борбеношћу инспирисао друге.
ФОТО: TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ– Кад само видите његов живот како је текао и шта је радио, то просто мења људе. То је заиста ретко и мислим да је велика вредност – рекао је Ивањи.
Секретарка Фондације Центар за демократију Наташа Вучковић казала је да је Мићуновић политику увек доживљавао као колективни подухват.
– Политичке странке које је водио, видео је као заједнице пријатеља и сабораца него као окупљене конкуренте, иако је, наравно, знао колико су појединачне политичке амбиције важни покретачи политичких акција. Залажући се за демократске процедуре, често је цитирао Џеферсонову реченицу да је компромис стратегија демократије, али се за демократију борио бескомпромисно, са огромном личном храброшћу – рекла је Вучковић и додала да је, за разлику од већине политичара, Мићуновић био човек културе.
Мићуновић је преминуо 26. маја у 96. години.
Политичку каријеру је почео на Филозофском факултету 1968. године, као један од вођа демонстрација због чега је био ухапшен, одузет му је пасош и забрањено му је да предаје на универзитету и објављује радове у Југославији.
Мићуновић је био је један од иницијатора оснивања прве опозиционе странке, обновљене Демократске странке, чији је био председник од 1990. до 1994. године када је основао Центар за демократију.
Добитник је Награде за толеранцију, француског Ордена легије части, награде “Најевропљанин“, Ордена италијанске звезде солидарности и других награда за демократију и толеранцију.
