Преминуо је Александар Боричић, једно од најважнијих имена српског спорта, не само у Србији и региону, већ у читавом свету.
Боричић је пре неколико недеља доживео мождани удар, а од његових последица је преминуо у 78. години живота.
Оставио је неизбрисив траг у српском спорту, посебно у одбојци, где је био председник ЦЕВ и потпредседник ФИВБ и један од најутицајнијих људи светске одбојке.
Вест о његовој смрти објавио је легендарни одбојкаш, Владимир Грбић, који се од њега опростио дирљивим речима.
– Управо сам сазнао да је председник одбојкашког савеза Југославија, Србије и Црне горе, Србије председник ЦЕВ и потпредседник ФИВБ Александар Боричић, преминуо због последица можданог удара. Нећу набројати успехе, титуле, хобије и заслуге. Њих је море. Човек од кога сам највише научио о спортској дипломатији и управљањем процеса спорта. Најзаслужнији за успехе златне генерације и статус наше одбојке. Иако спутаван због интегритета, до краја остао лојалан себи,породици и ономе што је волео. ЧОВЕК пре свега. Сада са својим саиграчима и пријатељем, бронзаним са ЕПО 75, мојим оцем Милошем. Нека ти је лака земља учитељу и једини прави председниче. Хвала ти на свему, сваком савету, прекору, сугестији. Неке празнине које остану иза вас никада их нико не може попунити. Ма колико да се труди. Најискреније саучешће породици. Секи, Александри, Ивани и унуцима. Црвена звезда је изгубила једног великог звездаша а спорт….није ни свестан колику је вредност носио овај човек – написао је Вања Грбић.
Ко је био Александар Боричић?
Боричић је рођен у Београду 26. маја 1948. године. Био је одбојкаш и репрезентативац, дугогодишњи председник Одбојкашког савеза Србије, а у октобру 2015. је изабран за председника Европске одбојкашке федерације, а 2020. је поново изабран на ову функцију.
Током каријере је играо за Црвену звезду, где је дуго година био и функционер. Члан је Црвене звезде био је од 1962. године. Учествовао је у освајању шампионске титуле 1973/74 и био је члан екипе која је тријумфовала у Купу Југославије три пута. Дрес националне репрезентације носио је 103 пута. Члан је селекције која је освојила бронзану медаљу на Европском првенству у Београду 1975. године, прву у историји наше земље. Са репрезентацијом Југославије је освојио и две златне медаље на Медитеранским играма.
Након завршетка играчке каријере почео је да се бави тренерским послом у својој Црвеној звезди, као тренер женског сениорског тима. Са овом екипом је остварио запажене успехе освојивши четири Првенства Југославије, три Купа Југославије, као и бронзу у Европском купу 1982. Био је селектор сениорске и јуниорске репрезентације Југославије у периоду од 1978. до 1987. године.
Од 1992. године био је председник Одбојкашког савеза наше земље, под чијим је вођством репрезентација Србије остварила највећи успех у историји, освајање златне медаље на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. године. Националне репрезентације су освојиле бројне медаље на светским и европским такмичењима и Србија је постала светска велесила у одбојци од када је Боричић на челу Савеза.
Један је од оснивача и зачетника идеје о стварању Балканске одбојкашке асоцијације, прве регионалне организације признате од стране ФИВБ и ЦЕВ. Александар Боричић уживао велики углед и поштовање у одбојкашком свету и као резултат тога су дошла и именовања на места потпредседника Европске одбојкашке конфедерације (ЦЕВ) и Светске одбојкашке федерације (ФИВБ). Носилац је великог броја признања, а 2012. године је постао почасни професор спорта на Факултету спорта и физичког васпитања Универзитета у Београду.
Обављао је функцију генералног директора Одбојкашког клуба Црвена звезда, био је председник Скупштине Спортског друштва Црвена звезда од 2001. до 2006. године и председник Управног одбора СД Црвена звезда од 2010. до 2014. године.
Био је несумњиво један од најутицајнијих Срба у свету када је спорт у питању, а посебно одбојка. Ово је огроман губитак за Србију и наш спорт.
