Од транзитне земље до енергетског чворишта: Шанса Србије у новим гасним правцима

Енергетски стручњак Жељко Марковић рекао је данас да би Србија могла да постане важно регионално гасно чвориште, али мора да развија инфраструктуру, као и да би диверсификација гасних праваца и развој Вертикалног гасног коридора могли да повећају енергетску сигурност Србије и њен значај у региону.

Он је рекао да ће дугорочна стабилност зависити од улагања у инфраструктуру, обновљиве изворе енергије и постепеног смањења увозне зависности.

Марковић је нагласио да је успостављање стратешког дијалога Београда и Вашингтона пре свега значајан политички корак, али да би конкретне користи могао да донесе и енергетском сектору уколико се реализују пројекти предвиђени тим оквиром сарадње.

– Пројекат који је већ ушао у припремну фазу јесте реверзибилна хидроелектрана ‘Ђердап 3’. Поред тога, држава је препознала могућности за развој гасне инфраструктуре, као и пројекте у области геотермалне и нуклеарне енергије – истиче Марковић.

ФОТО: YOUTUBE/Euronews Serbia/Printscreen

Осврћући се на значај Вертикалног гасног коридора, наводи да је његова највећа предност у томе што Србији обезбеђује нове правце снабдевања природним гасом и смањује зависност од једног извора.

Додао је да је пројекат РХЕ Ђердап 3 корак ка диверсификацији извора снабдевања.

– До сада смо се углавном ослањали на руски гас. Пуштањем интерконекције са Бугарском већ смо направили корак ка диверсификацији, јер је омогућен транспорт азербејџанског гаса. Што имате више праваца снабдевања, мања је зависност од једног извора – објаснио је Марковић.

Према његовим речима, постојећа гасна инфраструктура Србији већ омогућава двосмерни транспорт, што додатно повећава флексибилност система и могућност снабдевања из различитих праваца.

– Постојећи правац према Мађарској има довољан капацитет и омогућава да се гас који стиже са југа транспортује ка северу, али и обрнуто. Управо та двосмерност је једна од важних предности система – нагласио је он.

Нови правци снабдевања гасом отварају Србији могућност за регионалну енергетску улогу

Говорећи о утицају глобалних геополитичких прилика на енергетику, Марковић је навео да већи број транспортних праваца значајно доприноси сигурности снабдевања, посебно у условима неизвесности на светском тржишту енергената.

– Геополитички поремећаји данас у великој мери одређују енергетску слику. Што имате више могућих рута, то је већа сигурност снабдевања. Наравно, потребно је да те руте прате и реалне испоруке гаса, али свакако повећавају стабилност система – тврди Марковић.

На питање о алтернативним изворима снабдевања, одговара да ће њихов значај зависити и од будуће политике Европске уније према руском гасу.

Како је наведено, диверсификација снабдевања гасом један је од приоритета Србије.

– Тај гас је тренутно најконкурентнији по цени и зато га већина земаља и даље увози. Међутим, ако ЕУ спроведе план да у наредне две до три године у потпуности обустави његово коришћење, онда ће ови нови правци снабдевања постати реална алтернатива – оценио је Марковић.

ФОТО: Kletr/Shutterstock

Подвлачи да Србија не би имала корист само као транзитна земља, већ и као регионални енергетски центар, уколико настави са развојем инфраструктуре и складишних капацитета.

– Србија може да развија трговину гасом, услуге балансирања система и друге комерцијалне активности које представљају додатан извор прихода – указао је Марковић.

Он је навео да геополитички интереси у великој мери одређују доступне изворе и правце снабдевања енергентима, док економски критеријуми долазе до изражаја тек приликом избора међу понуђеним могућностима.

– Надам се да ће у будућности економски критеријуми ипак бити примарни и да се послови неће заснивати на диктату политике – поручује Марковић.

ФОТО: Компас/Илустрација

Србији потребна шира стратегија енергетске безбедности

Говорећи о НИС-у, констатује да је исход уочи истека оперативне лиценце и лиценце за преговоре неизвестан, пошто још нема коначног споразума МОЛ-а и Гаспрома, али да би глобални раст цена нафте и гаса могао да утиче на ново одлагање санкција.

– Докле год је НИС оптерећен санкцијама, сигурност снабдевања Србије је угрожена. До сада смо тај ризик ублажавали великим резервама и регулисањем тржишта, па смо и током заустављања рафинерије избегли веће гужве и редове на пумпама – објаснио је Марковић.

Када је реч о наредних пет до десет година, Марковић каже да Србија мора истовремено да развија обновљиве изворе, повећава енергетску ефикасност, електрификује саобраћај и гради нове гасне и нафтне правце, како би постепено смањила увозну зависност.

– Држава не може да изабере само један колосек. Поред интерконекција и диверсификације снабдевања, морамо више да улажемо у сопствену производњу енергије. У соларној енергији смо на око 450 вати инсталисане снаге по становнику, док су Румунија и Мађарска већ изнад 900, што показује колико простора имамо за напредак – закључио је Марковић.