Успорени економски раст, оштра конкуренција и вештачка интелигенција отежавају младима да дођу до свог првог посла. Тај проблем је прво уочен у Кини, док су у Европи тренутно највише погођени млади у Немачкој и Аустрији.
Млади широм света после школовања се суочавају са све оштријом конкуренцијом. Број дипломираних академаца расте, запошљавање се успорава, а потреси које доноси вештачка интелигенција појачавају неизвесност.
Криза запошљавања младих, која је најпре постала очигледна у Кини, указује на крупне економске и друштвене проблеме које владе и приватни сектор морају хитно да решавају.
Прошле године су незапосленост, слаби изгледи за налажење посла и општи недостатак економских шанси извели младе на улице у Кенији, Перуу, Непалу, Индонезији и на Филипинима.
Ове године су страхови од незапослености младих долили уље на ватру током протеста у Јужноафричкој Републици и Мароку. У Индији су ови проблеми допринели настанку „Странке бубашваба“ – покрета који је почео као сатирични пројекат на друштвеним мрежама, али је брзо привукао пажњу целе нације, пише РТС.
Проблем незапослености младих у Кини
Незапосленост младих односи се на удео популације, углавном старости од 15 до 24 године, која активно тражи посао, али не може да га нађе. Ова стопа је по правилу виша од опште стопе незапослености јер млади имају мање искуства и пословних контаката, али тај јаз расте у све већем броју земаља.
Кина је постала рани пример овог проблема: број уписаних студената и дипломираних академаца растао је брже од отварања нових радних места, што је у периоду слабијег привредног раста довело до анксиозности, дуготрајне потраге за послом и рада на позицијама испод нивоа квалификација.
У мају је званична стопа незапослености међу младима од 16 до 24 године у кинеским градовима износила 15,6 одсто, пренео је Ројтерс позивајући се на податке Националног бироа за статистику.
Иако је ово најнижи ниво у последњих 11 месеци, та стопа је и даље далеко виша од опште стопе незапослености која се креће око 5 одсто. Од 2023. године, кинеска статистика незапослености младих више не обухвата милионе редовних студената, што отежава поређење са старијим подацима.
ФОТО: HAKINMHAN/ShutterstockКолики је утицај вештачке интелигенције?
Кина није једина земља са слабим растом, успореном друштвеном покретљивошћу или осећајем генерацијске неравноправности. И у другим државама су технологија, споро запошљавање и све оштрија конкуренција ослабили везу између универзитетске дипломе и сигурне канцеларијске каријере.
Поред све већег броја дипломираних студената, још један фактор који подрива самопоуздање јесте страх да би вештачка интелигенција (AI) могла масовно да уништи послове на почетним позицијама. Стручњаци још немају јединствен став о њеном стварном утицају.
– У Великој Британији број нових огласа за послове намењене дипломираним студентима опада брже него за послове који не захтевају факултет, а многе од тих позиција су високо изложене утицају вештачке интелигенције – каже Голо Хенсеке, ванредни професор примењене економије на Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ).
Његово истраживање показује да у фирмама које су брже усвојиле вештачку интелигенцију, запошљавање младих од 15 до 24 године расте спорије, док запосленост старијих и искуснијих радника остаје стабилна. Ипак, за сада је ефекат вештачке интелигенције мали у поређењу са редовним економским циклусима.
Са тим се слаже и Сара Елдер, стручњак за запошљавање младих у Међународној организацији рада (МОР) са седиштем у Женеви. Вештачка интелигенција можда јесте један од тренутних узрока стагнације, али она друге факторе сматра важнијим.
– Економије тренутно нису довољно динамичне и отварање радних места једноставно не држи корак са бројем младих који траже посао – каже Елдер.
– Све то додатно отежава тенденција послодаваца да подижу критеријуме за запошљавање, па млади са мало радног искуства још теже успевају да прођу прву степеницу – закључича је она.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Које врсте послова су погођене и где?
Без ових почетних послова, млади људи можда никада неће стећи искуство које им је потребно за боље плаћене позиције. Последице би могле бити мања потрошња, нижа стопа куповине некретнина и одлагање стварања породице – о општој фрустрацији да и не говоримо.
У Европи тренутно нема опште кризе на тржишту рада за младе, тврди Хенсеке, који је специјализован за образовање, тржиште рада и људске ресурсе.
Од 2022. године удео младих који нису запослени, нити су у процесу образовања или обуке (тзв. НЕЕТ популација) порастао је у само неколико европских земаља, попут Аустрије и Немачке, док је у већем делу јужне Европе опао.
– Незапосленост младих није новост за Европу. Била је изузетно висока након финансијске кризе, а највећи напредак од тада забележен је управо у земљама које су тада претрпеле највећи ударац – подсећа Хенсеке.
Међутим, МОР је утврдио да је између 2023. и 2025. године стопа незапослености младих порасла у осам од укупно 11 светских региона, укључујући Источну Азију, Северну Америку (САД и Канада), Југоисточну Азију и Пацифик.
Шансе за младе посебно су опале у производњи, грађевинарству и услужном сектору.
– Боље су прошли послови за младе у висококвалификованим, техничким областима заснованим на знању, попут науке, инжењерства, здравства и информационо-комуникационих технологија. У већини земаља ту се бележи континуирани раст – напомиње Сара Елдер.
ФОТО: ImageFlow/ShutterstockШта се може учинити?
У Немачкој је пролећно истраживање консултантске куће ЕY показало да су студенти далеко мање оптимистични у погледу проналажења одговарајућег посла након дипломирања него што су били пре две године. Поред тога, сигурност посла је сада избила на прво место, испред плате, као кључни приоритет при избору послодавца.
То оставља много простора за конкретне мере. Креатори политике и послодавци мораће да уложе велика средства у отварање достојанствених радних места и да „пруже подршку младима у транзицији од школовања до посла“, поручује Елдер.
Голо Хенсеке је опрезан када је реч о пребацивању кривице на вештине младих људи.
– Мало је вероватно да су данашњи дипломци мање способни од оних који су завршили школовање пре само неколико година, нити су се вештине које послодавци траже промениле преко ноћи – каже Хенсеке.
– Више од свега, оно што би помогло јесте привредни раст – закључује Хенсеке.
