,

Од античких врлина до седам станова

ФОТО: Dimitrije Vasiljevic / Alamy / Profimedia

Студентска листа представила је свог кандидата за председника Скупштине као оличење моралних и државничких врлина. Већ другог дана заседања пред посланицима су се нашли подаци о његовој имовини, академском звању и везама са фондацијом коју је основала Демократска странка

Када је посланик Југослав Гашић стао за скупштинску говорницу да предложи Александра Чупића за председника Народне скупштине, мало ко је очекивао да ће уместо уобичајеног образложења кандидатуре слушати предавање из античке филозофије. Говорило се о моралној величини, духовној снази, српском домаћину и научнику, а нарочиту пажњу привукао је опис кандидатовог физичког изгледа. Посланицима је представљен човек који, судећи по речима свог предлагача, обједињује готово све особине које су стари Грци сматрали врлинама.

„Његова целовита личност представља живо оваплоћење античког идеала калокагатије, савршеног јединства етичке лепоте, унутрашње врлине и спољашњег достојанства…”

Тако је Гашић описао Чупића, а затим наставио да говори о његовој висини, стасу, дугој бради, погледу и држању. Уследило је још филозофских појмова и похвала кандидатовој личности, па је образложење све више личило на свечану беседу у част неког великана, а све мање на предлог за избор председника парламента. Александар Вучић је већ првог дана реаговао иронично, приметивши да га дуга брада не чини новим Николом Пашићем, а другог дана говор упоредио са излагањима из времена Едварда Кардеља.

Излагање, међутим, није наишло на одобравање ни код свих присталица Студентске листе. Политиколог Душан Миленковић оценио је да је Гашић намеравао да пошаље десетине порука, а да није успео да пошаље ниједну. Сличну примедбу изнео је и Дејан Томка, који је сматрао да скупштински говор мора бити природнији и ближи грађанима. Иза необичног наступа остало је, ипак, много важније питање: ко је човек чије су врлине представљене тако раскошним речником?

ДОЦЕНТ, ДОМАЋИН И ЧЛАН УПРАВЕ ФОНДАЦИЈЕ

Александар Чупић рођен је 1978. године у Прокупљу. На Саобраћајном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 2003, магистрирао 2007. и докторирао 2014. године. На истом факултету запослен је од 2004, а према званичној биографији ради као доцент на Катедри за поштански саобраћај и мреже. Бави се транспортним системима, логистиком и применом савремених технологија у поштанском саобраћају.

Са супругом и шесторо деце живи у Сопоту, где се породица бави и органском пољопривредом. Широј јавности постао је познат када је током студентских протеста угостио студенте на свом имању, после чега је учествовао и у протестним шетњама. Та биографија послужила је као основа за представу о скромном домаћину који уз научни рад обрађује земљу и живи од сопственог труда.

Док је Југослав Гашић у Скупштини говорио о античким врлинама, Чупићевом стасу, бради, научном поштењу и породичним пластеницима, један део биографије кандидата Студентске листе потпуно је изостао. Ни у његовом говору, ни у званично приложеној биографији није поменуто да је Чупић члан Управног одбора Фондације „Љуба Давидовић”, коју је основала Демократска странка и у чијем руководству седи и потпредседница ДС Драгана Ракић. Та веза није била непозната јавности: Миленко Јованов је на њу указао још 9. новембра, више од недељу дана пре конститутивне седнице. Ипак, предлагачи су одлучили да Чупића представе без тог податка, док су за опис његових личних врлина нашли далеко више простора.

Посебну расправу изазвало је његово академско звање. Гашић га је представио као уваженог универзитетског професора, уз навођење звања доцента, док је Вучић указао на то да Чупић од стицања доктората 2014. године није напредовао у звање ванредног професора. Тим поводом постављена су и питања његових научних резултата и избора ментора докторске дисертације. Тако је после свечаних похвала академска биографија кандидата постала предмет много детаљнијег скупштинског испитивања.

ФОТО: Dimitrije Vasiljevic / Alamy / Profimedia
Уследило је још филозофских појмова и похвала кандидатовој личности, па је образложење све више личило на свечану беседу у част неког великана, а све мање на предлог за избор председника парламента

СЕДАМ СТАНОВА, ДВЕ ГАРАЖЕ И УГОВОР ИЗ 2013.

Највећу пажњу другог дана заседања привукло је питање Чупићеве имовине. Посланица Биљана Пантић Пиља затражила је од кандидата Студентске листе да објасни наводе о седам станова и две гараже у једној згради на Вождовцу. У расправу се укључио Александар Вучић, који је пред посланицима читао податке из документације за коју је навео да потиче из катастра.

Вучић је изнео број парцеле, власнички удео и друге податке, а потом затражио да се провери датум рођења кандидата. Том приликом прочитао је 17. фебруар 1978. године, за који је рекао да се подудара са датумом из идентификационог документа. Затражио је од Чупића да се изјасни да ли су станови његови и како их је стекао, нагласивши да ће се извинити уколико се покаже да подаци нису тачни.

Истог дана Информер је објавио садржај анекса уговора о удруживању средстава ради заједничке изградње и физичке деобе, закљученог 3. јуна 2013. године. Према објављеном документу, Александру Чупићу припало је седам станова укупне површине 281,56 квадратних метара, као и две гараже од 25,44 и 28,50 квадрата. Укупна површина наведених непокретности износи 335,50 квадратних метара. То више није само усмена политичка оптужба, већ конкретан документ чије порекло, садржај и садашње имовинске последице могу да се провере.

Само поседовање непокретности није незаконито, али начин њиховог стицања и евентуални приходи од издавања могу бити предмет легитимног јавног интересовања када је реч о кандидату за једну од највиших државних функција. Посебно је занимљиво што је документ из 2013. године, дакле из времена знатно пре студентских протеста, док је Чупић у јавности представљан пре свега кроз причу о породичном газдинству. До завршетка другог дана расправе, према извештајима медија који су пратили седницу, није уследио његов непосредан и садржајан одговор на постављена имовинска питања.

ФОТО: Dimitrije Vasiljevic / Alamy / Profimedia
Затражио је од Чупића да се изјасни да ли су станови његови и како их је стекао, нагласивши да ће се извинити уколико се покаже да подаци нису тачни

КАКО ЈЕ ПОЧЕО НОВИ ПАРЛАМЕНТАРИЗАМ

Избор председника Скупштине није био једино питање које је обележило прва два дана новог сазива. Конститутивна седница 17. новембра почела је у атмосфери политичког сукоба, а испред зграде парламента нападнута је посланица листе „Александар Вучић – Уједињена Србија” Лидија Вукићевић. Док је улазила у Скупштину, Марија Радовановић, присталица Студентске листе, полила ју је јогуртом.

Радовановићева је касније признала шта је урадила и саопштила да је поступала у афекту. Вукићевићева је наредног дана за Новости изјавила да јој се нико није извинио. Истовремено, посланица Студентске листе Сања Белић оценила је да извињења због поступака појединаца нису питање од егзистенцијалног значаја за грађане. Тако је већ на самом почетку рада парламента, упоредо са обећањима о новом политичком дијалогу, отворена расправа о одговорности за однос према посланицима који припадају политичкој мањини.

Другог дана расправа је настављена у сали. Вучић је затражио да се разјасни и да ли ће опозиција имати представнике међу потпредседницима Скупштине и у руководству одбора. Навео је да је сазнао имена четворо будућих потпредседника, Саре Валентин, Лазара Тибора, Лидије Димитријевић и Адема Маврића, и да међу њима нема представника његове посланичке групе. Пошто о тим функцијама још није било гласања, реч је о тврдњи изнетој у расправи, али и о важном питању за нову парламентарну већину.

Осим избора скупштинског руководства, посланици су расправљали и о поштовању Пословника, праву на говор и положају опозиције. Стојан Раденовић, кандидат Вучићеве листе за председника парламента, председавао је седницом као најстарији народни посланик. Подршку његовој кандидатури најавио је Александар Шешељ, док су представници више мањинских странака најавили подршку Чупићу. Други дан завршен је без избора председника Скупштине, а наставак је заказан за 19. новембар.

За два дана расправе свечана слика кандидата Студентске листе већ је добила низ нових детаља. Поред породичног газдинства и академске каријере, јавност је сазнала за његову улогу у фондацији коју је основала Демократска странка, а потом и за документ о деоби непокретности из 2013. године. Његов избор остаје у рукама парламентарне већине, али питања о имовини и политичкој биографији не нестају гласањем. Чак ни када је кандидат представљен као оличење античког идеала.