Нова ера српске војске гарант мира

19. март 2026. 08:30

Актуелни сукоби, пре свега они у Европи и на Блиском истоку, уз конфронтације великих сила на дипломатском, економском па и војном плану, могу се негативно одразити и на ситуацију у региону. У таквим условима није лако очувати мир и стабилност, али то је прворазредни национални интерес Републике Србије и зато на његовом остваривању ради целокупан систем националне безбедности, поручује генерал Мојсиловић.

Стабилност једне земље резултат је осетљиве равнотеже између одбрамбених способности, политичке мудрости и спремности на дијалог. Јачање војних капацитета малих земаља, попут Србије, које нису у војним савезима и које граде пут војне неутралности, чврста је гаранција њихове безбедности. Србија последњих година јача своју наменску индустрију, а истовремено набавља најмодерније наоружање из иностранства. Зашто је Србија купила балистичке ракете домета до 400 километара? Да ли нам ново наоружање даје стратешку предност? Како сачувати мир у компликованим геополитичким околностима? О томе, као и о будућим плановима за јачање српске војске, разговарали смо са начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем.

Колико је данас тешко очувати мир у времену када се у јавности све чешће говори о ратовима и глобалним сукобима?

– Безбедносна ситуација на глобалном плану, коју, између осталог, карактерише и све већа спремност држава да своје циљеве остварују оружаним путем, не може се назвати повољном за очување мира. Актуелни сукоби, пре свега они у Европи и на Блиском истоку, уз конфронтације великих сила на дипломатском, економском па и војном плану, могу се негативно одразити и на ситуацију у региону. У таквим условима није лако очувати мир и стабилност, али то је прворазредни национални интерес Републике Србије и зато на његовом остваривању ради целокупан систем националне безбедности. Војска Србије то на првом месту чини одвраћањем од оружаног угрожавања, односно изградњом и демонстрацијом способности за офанзивна и дефанзивна дејства и заштиту државе и грађана. Војска Србије прати могуће облике угрожавања безбедности и способна је да адекватно одговори на све безбедносне изазове.

Вишенаменски транспортно-борбени хеликоптер Х-145

Србија је најавила увођење обавезног војног рока. Да ли ће та мера заиста допринети већој безбедности земље?

– Искуства из савремених сукоба показују да је за успех у рату, осим савременог наоружања и добро опремљеног и обученог професионалног састава, неопходно имати и бројчано велики резервни састав који ће бити оспособљен за реализацију задатака на савременом бојишту. Тако нешто није могуће без обавезе служења војног рока, коју видимо као дугорочно решење којим ћемо омасовити и подмладити резервни састав Војске Србије. Обученост великог броја становника за одбрану директно доприноси већој безбедности земље. Предложено трајање војног рока је у овом тренутку оптимално. За то време војници ће бити оспособљени да извршавају индивидуалне задатке у саставу тима-посаде-послуге. Добиће војноевиденциону специјалност и ратни распоред, а пуну оспособљеност ће достићи на додатној обуци и војним вежбама резервног састава у годинама након завршетка служења војног рока.

Колико је Србија институционално и логистички спремна за имплементацију обавезног војног рока и колико брзо би тај систем могао да заживи?

– Војска Србије је већ сада спремна да у дело спроведе одлуку о враћању обавезе служења војног рока. Израђени су планови обуке и методички приручници, набављена су наставна средства, симулатори, тренажери, нове пушке, интендантска и заштитна опрема. Реконструисали смо и изградили одређени број објеката за смештај и обуку. Потребно је још припремити центре Министарства одбране који ће вршити евиденцију и регрутацију и повећати капацитете за здравствену заштиту војника. Припремљени су предлози законских решења и по њиховом усвајању врло брзо ћемо бити у прилици да на служење војног рока примимо прву генерацију регрута.

Ракетни систем за противваздухопловна дејства ФК-3

Војска Србије је, према појединим наводима, прва оружана сила у Европи која је набавила хиперсоничне балистичке ракете, што је изазвало бројне реакције у региону. О каквом је наоружању реч и зашто се Србија одлучила за такву набавку?

– Реч је о суперсоничној, далекометној вођеној ракети ваздух–земља која се креће брзином већом од четири маха. Намењена је за прецизно дејство на великим даљинама по различитим површинским циљевима и утврђеним објектима. Набавили смо је како бисмо достигли раније недостајуће способности за дејство по важним објектима са безбедне удаљености, односно ван зоне дејства непријатељеве противваздухопловне одбране.

ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ РАКЕТА ЦМ-400АКГ НА СРПСКИМ "МИГОВИМА" МОЖЕТЕ ДА ПОГЛЕДАТЕ У ШТАМПАНОМ ИЗДАЊУ СРПСКОГ НЕДЕЉНИКА "КОМПАС"

Које још земље поседују ову врсту оружја и шта бисте издвојили као његову најважнију техничку или стратешку предност?

– Мали је број земаља које се могу похвалити оваквом врстом убојних средстава. Брзина дејства, прилаз циљу под скоро вертикалним упадним углом, велики домет, отпорност на ометање и убојна моћ (могућност пенетрације кроз пет спратова стандардне зграде пре детонације) чине ову ракету опасним средством за сваког противника. Увођењем у наоружање ових ракета добили смо нову изузетно офанзивну способност која нам даје стратешку предност и представља најбоље средство одвраћања сваког ко мисли да би своје циљеве на штету Републике Србије могао да оствари оружаним путем.

Генерал Мојсиловић приликом обиласка јединице 250. ракетне бригаде за противваздухопловна дејства

У којој мери развој хиперсоничних ракета мења досадашње принципе противваздушне и противракетне одбране? Да ли постојећи ПВО системи којима располаже Војска Србије могу да одговоре на те изазове?

– Хиперсоничне ракете су изазов и за најнапредније ПВО системе. Ми смо претходних година учинили много на унапређењу способности за заштиту територије и снага Војске Србије од дејства из ваздушног простора. Набавили смо читав низ савремених ракетних и артиљеријско-ракетних ПВО система, од малог до средњег домета, праћених значајном количином ракета и антидронске муниције, чиме смо заокружили пројекат „Стратегијска ПВО купола“ у првој фази. Ту нисмо стали, врло брзо нас очекује опремање ракетним системом за противваздухопловна дејства великог домета, чиме ћемо постати једна од ретких земаља са тако слојевитом противваздушном одбраном која може да се носи са савременим изазовима.

Чврсто стојимо на позицији неутралности у односу на постојеће војне савезе, али смо отворени за сарадњу са партнерима и на Истоку и на Западу – ако је на равноправној основи – свесни да је таква сарадња у функцији изградње способности и очувања мира и стабилности у региону.

Хибридни самоходни ПВО систем ПАСАРС на војној паради „Снага јединства“

Војна неутралност Србије често је тема критика у региону и међународним круговима. Да ли је управо јачање одбрамбених капацитета кључни предуслов за очување такве позиције?

– Чврсто стојимо на позицији неутралности у односу на постојеће војне савезе, али смо отворени за сарадњу са партнерима и на Истоку и на Западу – ако је на равноправној основи – свесни да је таква сарадња у функцији изградње способности и очувања мира и стабилности у региону. Иако се могу чути и критички интонирани гласови, пре свега рекао бих оних који нам не мисле добро, уверен сам да у свету постоји разумевање за нашу позицију. Да би наша неутралност била одржива, морамо имати способности да је сачувамо, ако треба и оружаним путем и зато се јачање способности Војске Србије, како у погледу набавке савременог наоружања тако и у погледу јачања људског потенцијала и унапређења обуке, намеће као императив.

Начелник Генералштаба генерал Мојсиловић са тенкистима на гађању

Искуства из савремених сукоба показују да је за успех у рату, осим савременог наоружања и добро опремљеног и обученог професионалног састава, неопходно имати и бројчано велики резервни састав који ће бити оспособљен за реализацију задатака на савременом бојишту. Тако нешто није могуће без обавезе служења војног рока, коју видимо као дугорочно решење којим ћемо омасовити и подмладити резервни састав Војске Србије

Истовремено, у региону се све чешће помиње и безбедносна сарадња Тирана–Приштина–Загреб. Како гледате на тај формат и шта је, према вашем мишљењу, његов стварни циљ?

– Одлука о формирању војног савеза Загреб–Тирана–Приштина у најмању руку не доприноси миру, а реално продубљује неповерење и подстиче милитаризацију региона. Ако посматрамо ширу слику, полазећи од чињенице да се војни савез склапа против некога, лако се може извући закључак да је овај савез усмерен против Србије. Ми на њега гледамо као на фактор притиска и озбиљан безбедносни изазов за Србију и начин да се пружи подршка тзв. Косовским безбедносним снагама у настојањима да се трансформишу у војску, супротно Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација и свим потписаним споразумима.

Даљински управљива беспосадна платформа „Мали Милош“ и вишенаменско возило високе проходности HMMWV

Да ли такви облици сарадње имају углавном политичку симболику или могу имати и конкретне војне импликације?

– Активности овог савеза указују да се ради на убрзаној изградњи способности за заједничко дејство, што може да има и безбедносне имликације за нашу земљу, пре свега, за наш народ на Косову и Метохији, будући да је један од прокламованих циљева савеза војно јачање нелегалних структура у Приштини.

Набавили смо читав низ савремених ракетних и артиљеријско-ракетних ПВО система, од малог до средњег домета, праћених значајном количином ракета и антидронске муниције, чиме смо заокружили пројекат „Стратегијска ПВО купола“ у првој фази.

Може ли се тај оквир посматрати као део ширег безбедносног концепта унутар НАТО-а?

– Имамо уверавања партнера из структура НАТО-а да Алијанса није била укључена у дискусије и консултације у вези са формирањем овог војног савеза.

Оклопно борбено возило точкаш „Лазар 3М“

Где се данас налази Војска Србије у процесу модернизације и како бисте оценили њено тренутно стање?

– Војска Србије је данас, у односу на период од пре десетак година, далеко снажнија и у оперативном смислу способнија оружана снага за успешно извршавање задатака из све три мисије. Увођењем у употребу нових борбених система и модернизацијом постојећих, уз ефикаснију организациону структуру, добили смо бројне нове способности и унапредили постојеће. Истичем нове способности за откривање, лоцирање и ометање беспилотних ваздухоплова; ометање тактичке и стратегијске авијације; дејства из ваздушног простора по циљевима на великим даљинама; дејства нападним дроновима по циљевима у стратегијској дубини и дроновима самоубицама на тактичкој дубини. Унапређена је радарска мрежа, ватрена моћ свих родова и мобилност и заштита снага Војске Србије. При крају смо средњорочног плана развоја способности за 2022–2027, а у следећој фази, до 2032. године, следи реализација пројеката који ће додатно трансформисати Војску Србије. Улазимо у пројекат „Дигитална армија“, којим ће се оптимизовати процес доношења одлука, интегрисати сви борбени системи и убрзати динамика борбених дејстава, уз максимално искоришћење ватрене моћи и већу заштиту снага. Овај, заиста незабележен циклус јачања Војске Србије у свим сегментима не би био могућ без снажне и безрезервне подршке нашег врховног команданта – председника Републике, Владе Србије и посебно министра одбране.

Овај заиста незабележен циклус јачања Војске Србије у свим сегментима не би био могућ без снажне и безрезервне подршке нашег врховног команданта – председника Републике, Владе Србије и посебно министра одбране.

Како ће комбинација хиперсоничног оружја, беспилотних летелица и вештачке интелигенције променити начин на који мање државе планирају своју одбрану?

– Свака држава је случај за себе, али једно је сигурно – промене у савременом безбедносном окружењу, праћене технолошким иновацијама, од оружаних снага захтевају способност брзог прилагођавања. Време је показало да смо добро анализирали савремено безбедносно окружење, исправно одредили приоритете и правовремено донели одлуке за развој способности Војске Србије, заснован на свеобухватној технолошкој модернизацији и дигиталној трансформацији. Све то нам омогућава да будемо сигурна и поуздана снага и гарант независности отаџбине, мира и безбедности грађана, који с правом могу да буду поносни на своју војску.