Немачке власти широм земље проверавају здравствени систем и критичну инфраструктуру како би утврдиле да ли би могли да функционишу у случају оружаног сукоба, преносе медији.
Бундесвер процењује да би, у случају рата на територији НАТО-а, у немачке болнице могло свакодневно да стиже до 1.000 рањених војника. Пет војних болница у земљи не би имало довољно капацитета, па би велики део рањених морале да преузму цивилне здравствене установе.
Једна од болница обухваћених припремама налази се у Улму, на југозападу Немачке. Испод комплекса налази се медицински бункер из времена Хладног рата, чије се поновно стављање у функцију сада разматра, пренео је Спутњик.
Подземни објекат завршен је 1979. године и пројектован тако да лекари могу да наставе лечење рањеника и у случају нуклеарног напада. Може да прими до 2.000 људи на период од 90 дана, али би за поновно коришћење било неопходно модернизовати системе вентилације и снабдевања електричном енергијом.
Немачке болнице разматрају и постављање заштитних баријера против дронова и непробојних стакала, стварање већих залиха лекова и претварање подземних просторија у склоништа. Цивилни хирурзи се обучавају за збрињавање великог броја рањеника и повреда карактеристичних за ратне услове.
„Да ли је наш здравствени систем спреман за то? Једини одговор је — не“, изјавио је главни медицински директор војне болнице у Улму Бенедикт Фример.
Један од проблема је и недостатак стручњака са одговарајућим искуством, пошто, према проценама, свега неколико стотина лекара у Немачкој има искуства у лечењу повреда карактеристичних за рат.
Бундесвер је у марту одржао највећу медицинску вежбу у последњих неколико деценија, током које је симулиран напад на Литванију и евакуација рањеника у немачке болнице.
