Уписна трка на прелазу из основног у средње образовање почела је пријемним испитима који су у јеку, наставиће се завршним испитом – обавезном тродневном провером знања за крај осмолетке 15, 16. и 17. јуна, а затим ће у првом, такозваном јунском, уписном року, као и увек, у два уписна круга највише малих матураната завредети место у клупама првог разреда гимназија, стручних и уметничких школа.
Планираних места за најмлађу генерацију средњошколаца у наредној 2026/27. школској години има око 7.600 више него садашњих осмака, сведоче подаци које је ресорно Министарство просвете прецизирало за „Политику”.
– Више од 64.400 ученика завршава осми разред основне школе. Планом уписа у средње школе за школску 2026/27. годину предвиђено је нешто мање од 72.000 места у средњим стручним школама и гимназијама у целој Србији. Највише места, око 40.000, планирано је у средњим стручним школама у четворогодишњем трајању. У гимназијама је предвиђено око 17.000 места за будуће прваке, а од тога у специјализованим одељењима гимназија планирано је близу 3.000 места. У музичким, балетским и ликовним школама укупно је 1.770 места. Образовни профили у трогодишњем трајању могу да упишу око 14.000 ученика у први разред, док је нешто више од 800 места у двогодишњем и трогодишњем трајању обезбеђено за ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом. А за ученике који желе да се школују по дуалном моделу образовања предвиђено је нешто више од 3.000 места – указују из просветног врха.
Надлежни напомињу да има довољно места за све будуће прваке у средњим школама широм државе, а да је овогодишњи план уписа баланс између онога што су локалне и регионалне потребе тржишта рада и интересовања ученика. Сугеришу ђацима и њиховим родитељима да детаљне информације о одељењима гимназија, понуди образовних профила и броју ученика по општинама и школама могу пронаћи на порталу „Моја средња школа” као и у плану уписа објављеном на сајту Министарства просвете.
– У систему образовања су и уметничке школе (музичке, ликовне и балетске) у које се уписују ученици са израженим уметничким способностима и талентима. Оваквих школа је 53, а у њима се, уз опште средње образовање, стичу квалитетна знања и вештине у области музике, балета, ликовних уметности, дизајна, уметничких заната. Такође, постоје и специјализоване гимназије, попут Математичке, Филолошке, Спортске, као и специјализовани гимназијски смерови (114 одељења гимназија) широм Србије у којима се води посебна брига о ученицима са изузетном мотивацијом и посебним способностима – појашњавају најодговорнији за образовање.
ФОТО: NY98401/ShutterstockУкупан број пријава за полагање пријемних испита, који су прва препрека и услов за конкурисање за упис у неко од специјализованих одељења гимназија или уметничке школе и смерове, и ове године већи је него што има места за даровите, али већи је и од броја деце која ће изаћи на ове провере знања и талента, јер међу њима има и осмака који намеравају да полажу, два, три, па чак и пет пријемних испита. На наш упит из ресорног министарства прецизирали су да за полагање пријемних укупно евидентирано 6.511 пријава, да је укупан број кандидата који полажу 5.590, а да уметничким школама и специјализованим гимназијама и одељењима има свега 4.230 места за будуће прваке.
– За полагање два пријемна испита пријавило се укупно 657 ученика, за три пријемна испита 101 ученик, за четири 18 ученика и за пет два ученика. Термини полагања пријемних су усклађени (или се могу ускладити јер се неки делови испита полажу у групама које се заказују у различитим терминима), тако да ђаци могу да приступе полагању више различитих пријемних испита – појаснили су из Министарства просвете.
Напоменули су да према Закону о средњем образовању ученик има својство редовног ученика у једној школи, осим ако се упоредо школује у школи која остварује програме музичког и балетског образовања и васпитања. Према томе поједини ђаци могу да упишу и две специјализоване школе за које су положили пријемни испит, што би у пракси, примера ради, могло да значи да ученик може паралелно да крене у први разред Математичке гимназије и средње музичке школе „Станковић” или, рецимо, у први разред Филолошке гимназије и балетске „Лујо Давичо”, али не може истовремено да похађа Математичку и Филолошку гимназију.
Убедљиво најтраженије школе
Не влада једнако интересовање осмака за исти смер у различитим школама. Неке су, једноставно, по чувењу на гласу као престижне и у њима је конкуренција огромна. На упису прошле године највеће интересовање било је за поједине језике у одељењима Карловачке и Филолошке гимназије, за двојезична одељења у Десетој београдској гимназији „Михајло Пупин”, Ваздухопловној академији, гимназијама „Јован Јовановић Змај” у Новом Саду и „Светозар Марковић“ у Нишу. Велика конкуренција била је и за упис у одељења за ђаке са посебним способностима за рачунарство и информатику у Првој и Трећој београдској гимназији, као и за упис у Спортску и Математичку гимназију, показује евиденција Министарства просвете.
Најслабије интересовање за физику
Увек буде више кандидата него места и увек остане слободних столица у клупама првог разреда специјализованих смерова за таленте на републичком нивоу. – На прошлогодишњем упису у специјализована одељења за ученике са посебним способностима и уметничке средње школе остало је укупно 697 слободних места. Најпопуњенији смер у био је за ученике са посебним способностима за спорт, а проценат попуњености уписне квоте износио је 97,5 одсто. Затим следе уметничке
школе ликовне области (93 одсто) и гимназијска одељења за сценске и аудио-визуелне уметности (91,4 одсто). Попуњеност ИТ одељења била је 75,6 одсто при чему, због малог броја ученика који су полагали пријемне испите или малог броја уписаних ученика, није формирано шест одељења у пет школа. Најслабије интересовање је забележено у одељењима за ученике са посебним способностима за физику у која је уписано 39 ученика, а планирано је 60. У осталим специјализованим школама и одељењима попуњеност је износила између 80 и 90 процената – прецизирали су за „Политику” из просветног врха.
