Народни музеј Србије (НМС) обележио је вечерас свечано свој дан уручењем захвалница и плакета заслужним установама и појединцима, као и изложбом „Светлост, извор живота“ сликара Милана Миловановића (1876-1946), коју је отворио министар културе Никола Селаковић.
У обраћању пред бројним званицама, Селаковић је истакао да је НМС инстуција која чува, тумачи и преноси живо памћење српског народа.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆМинистарству културе и Селаковићу су уручене захвалнице НМС-а за успешну сарадњу, а министар је рекао да то признање доживљава као знак заједничке посвећености очувању и унапређењу српске културне баштине, на чему треба истрајавати.
Отварајући изложбу, Селаковић је рекао да је Миловановић у српско сликарство унео дах европских уметничких токова, које није прихватио као готове обрасце, већ их је преображавао у дубоко аутентичан, препознатљив израз.
Селаковић је додао да је Миловановић доказ тезе да универзалност може да проистекне само из добро утемељене националне посебности.
Нагласивши да је Миловановић био „сведок и чувар простора, културе и наслеђа“, Селаковић је подсетио да се бавио конзервацијом и копирањем хиландарских фресака и бележењем старих споменика, што су били рани допириности очивању српске средњевековне баштине.
Према његовим речима, Миловановић у својим делима носи снажно сведочанство времена у коме су настајала и трајну уметничку вредност.
– У тим делима историја и осећање, документ и поезија, постају једно – оценио је министар.
Директорка Народног музеја Србије Бојана Борић Брешковић је истакла да на Дан НМС у част 150 година од рођења Миловановића отварају изложбу „Светлост, извор живота: сликар Милан Миловановић“, са пратећом монографијом.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆПрема њеним речима, опус Миловановића је „темељно одредио ток српске модерне уметности“.
Према њеним речима, Миловановића је одликовала префињена лирска осећајност и изразита даровитост, као и слободан гест и сусрет са светлошћу Хиландара, Медитерана и балканских предела.
Борић Брешковић је додала да је Миловановићево уметничко дело живо сведочанство друштвеног и културног преображаја тог времена.
Подсетивши да је Миловановић био ратни сликар врховне команде Српске војске, Борић Брешковић је истакла да је бележио повлачење преко Албаније и дане на Крфу, где се у најтежим тренуцима његова „потреба за светлошћу није гасила“.
Борић Брешковић је оценила и да Миловановићеви „радови представљају врхунце наше модерне уметности“.
Ретроспективна изложба дела Миловановића, српског сликара импресионизма, садржи 64 дела, од којих 35 баштини збирка НМС-а, а први пут су јавности представљена дела „Женски акт“, „Студија манастира Студенице“ и „Тритон и Нимфа“.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆОсим дела из збирке НМС-а, изложене су и позајмице из Народног музеја Крушевац, Народног музеја у Смедеревској Паланци, Музеја града Београда, Музеја савремене уметности, Историјског музеја Србије, Спомен-зибрке Павла Бељанског у Новом Саду, Народног музеја Шумадије у Крагујевцу и из приватних власништва.
Аутор изложбе и пратећег каталога је музејски саветник Петар Петровић.
Говорећи о дану музеја, Борић Брешковић је рекла да је то увек прилика да изнова сагледају домет рада у контексту националне и европске културне баштине, настојећи да повежу традицију своје установе са захтевима савремене музеологије.
Навевши да су забележили преко 200.000 посета током прошле године, коју је обележило и поновно отварање њиховог Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића у Београду, Борић Брешковић је истакла и важност гостовања у НМС изложби „Дани Ермитажа“ и „Конфучијев родни крај“.
– Настављамо да негујемо нашу културу, свесни да сваки сачувани предмет није само траг прошлости. То је нит која нас повезује и ослонац за време које заједно градимо – истакла је Борић Брешковић.
Захвалнице НМС-а су добили поклонодавци Иван Констатиновић, Пауна Прица, Душан Миздрак, Дивна Поповић Шошанић, Нина Томић и Милица Стојановић.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆЗахвалнице за успешну сарадњу НМС су, поред агенције Тањуг, добили и директор Кинеског културног центра Џанг Аимин, Управа царине Србије, Милијан Димитријевић, Радован Миленковић, Српски културни дом Вуковар и бројни други појединци, установе и предузећа.
Награду за најбољи мастер рад из области археологије на Филозофском факултету у Београду добио је Немања Павловић за „Природно окружење у раном неолиту Пелагоније – археоботаничка перспектива“, јер је комисија оценила да је у питању „оригинално научно истраживање које садржи занимљве и уникатне одговоре“.
Поводом свог дана, НМС је уручио и плакете својим бројним запосленицима за деценије преданог рада, као и неколицини поводом одласка у пензију.
У музичком делу програма своје композиције је за клавиром изводио Владимир Панџић, а наступио је и дечији хор „Ватрене лисице“ музичке школе „Ватрослав Лисински“.
Народни музеј је основан указом начелника Министарства просвете Јована Стерије Поповића 10. маја 1844. године, као Музеум сербски, који је на једном месту требало да „сабере старине и да их за потомство сачува“.
