Британске оружане снаге примиле су 27. марта последњи од 48 ловаца Ф-35Б „лајтнинг” наручених од Сједињених Америчких Држава. Иако Министарство одбране у Лондону овај догађај представља као тријумфално комплетирање прве серије „најсавременијих борбених авиона на свету”, стручна јавност и критичари указују на поразну чињеницу која се огледа у томе да су од првих поруџбина 2006. године до данас прошле су скоро две деценије, а снага британске авијације у међувремену је значајно окрњена.
Званични Лондон наглашава да ће ови авиони чинити окосницу одбране земље, оперишући са носача авиона класе „Краљица Елизабета”. Ипак, пут до ове тачке био је поплочан компромисима и економским недаћама. Првобитни планови предвиђали су набавку чак 138 апарата, али је драматичан привредни пад с краја прве деценије овог века те амбиције учинио неодрживим. Резултат је флота која је једва довољна да попуни палубе два горостасна носача авиона, чија је употребна вредност сада под лупом.
Интересантно је да су британски стратези првобитно нагињали ка варијанти Ф-35Ц, способностијој и јефтинијој верзији. Међутим, превагнула је одлука у корист модела „Б”, првенствено због специфичних захтева британске индустрије и жеље да се уштеди на посади носача авиона, будући да верзија са вертикалним слетањем не захтева комплексне системе катапулта и опрему за заустављање.
Ипак, тај избор носи високу цену. Ф-35Б је тренутно најскупљи тактички борбени авион у серијској производњи на свету. Његова цена је за чак 50 одсто виша од стандардног модела Ф-35А, док су му перформансе, иронично, слабије. Због сложеног система за вертикално полетање, овај авион има краћи долет, лошије маневарске способности и за трећину мањи унутрашњи простор за смештај ракета ваздух-ваздух.
Поред финансијских и логистичких проблема, углед „невидљивог” ловца озбиљно су уздрмали учестали кварови. Средином 2025. године, два британска Ф-35 била су приморана на ванредно слетање у одвојеним инцидентима у Јапану и Индији. Посебно је одјекнуо случај у Индији, где је авион остао приземљен пуних 39 дана јер инжењери нису успевали да га оспособе за лет.
Овакви пехови постали су муниција за критичаре на друштвеним мрежама и у медијима, нарочито у тренутку када Вашингтон улаже огромне напоре да индијском тржишту прода управо овај тип летелице. Више од деценије Ф-35 прати репутација авиона са „ниском стопом расположивости”, термин који у војној терминологији маскира чињеницу да су летелице чешће у хангару на поправци него у ваздуху.
Парадокс британске позиције лежи у чињеници да је Уједињено Краљевство једини партнер „првог нивоа” у програму развоја Ф-35. За разлику од осталих купаца, Лондон формално није клијент већ партнер, што му, парадоксално, онемогућава да Пентагону наплати пенале за вишегодишња кашњења у испоруци.
Док се америчка наменска индустрија бори да испоштује рокове чак и за једноставније моделе попут Ф-16, Краљевска морнарица је била принуђена на несвакидашње решење. Како би њихови носачи авиона уопште имали оперативну сврху, на њих су привремено распоређени авиони и особље америчког Маринског корпуса.
Комплетирање прве серије од 48 авиона јесте прекретница, али за Британију она има горак укус. Уместо демонстрације глобалне моћи, процес је оголио рањивост некадашње господарице мора, која сада зависи од прескупе технологије чија поузданост још увек не прати њену астрономску цену.
