Кључно је да Влада настави да води мудру економску политику, да покуша да покрене процес евроинтеграција, да се у томе ослања на дипломатску мрежу, да очува макроекономску стабилност и повољан инвестициони амбијент за домаће и стране инвеститоре, поручује Станић
Глобална економија све више успорава, а свет улази у период дубоких економских поремећаја које је готово немогуће избећи. У таквим околностима, државе се све више ослањају на акумулиране резерве и економску разборитост као прву линију одбране. За Србију ће интензитет ове кризе, која је генерисана споља и условљена геополитичким тензијама и сукобима, зависити не само од трајања глобалних поремећаја, већ и од способности српске економске политике да се на кризу одговори „хладне главе“ и са фискалном и монетарном дисциплином. Управо у том простору, између спољног притиска и управљања кризом, одредиће се домети и дубина економског оштећења, поручује у разговору за Српски недељник Компас помоћник директора за стратешке анализе Привредне коморе Србије Бојан Станић.
Шта подразумева „велика криза која долази споља“, а на коју нас је упозорио председник Вучић? Из ког правца долазе највеће опасности за Србију?
Многи аналитичари сматрају да тренутно сведочимо највећем енергетском шоку у последњих 40 или 50 година, с обзиром на то да је блокиран један од кључних праваца снабдевања нафтом светског тржишта, Ормуски мореуз, да су бројна постројења за експлоатацију и прераду нафте широм Персијског залива оштећена или уништена, као и да се све то надовезало на ионако већ ратом у Украјини пољуљано тржиште енергената.
С обзиром на то да је свака роба предмет транспорта, произвођачи и продавци сада морају да рачунају више трошкове логистике и пребацују део тих трошкова на следећег у ланцу снабдевања, односно на крајњег потрошача, што доводи до раста цена и стварања инфлаторног таласа. Инфлаторни талас је већ формиран и сада је питање на ком нивоу ће „запљуснути“ привреду Европе и Србије. Инфлација у ЕУ је повећана са 1,9 одсто на 2,5 одсто, а очекује се и постепени пораст цена широм света. Средином априла ће Међународни монетарни фонд објавити нове пројекције о расту и инфлацији, очекује се да се оне погоршају, с обзирром на то да инфлација води ка успоравању привредног раста. Овим посебно може бити погођена европска привреда јер је већ успорена, а високо зависна од увоза нафте и природног гаса, и зато ће цене до краја године остати релативно високе. Такође, погођене су и земље у развоју, које су изразито зависне од глобалне економске динамике, а њихово становништво врло осетљиво на ценовне промене.
Наши макроекономски показатељи тренутно су стабилни и генерално се очекује да такви и опстану у овој години
Једном речју, криза која долази споља, постепено се прелива и на српску привреду, с тим што ће дубина кризе у нашој економији зависити од дужине трајања али и спремности државе да води разбориту макроекономску политику у кризним околностима.
Какви су наши тренутни макроекономски показатељи? Шта нам говоре?
Наши макроекономски показатељи тренутно су стабилни и генерално се очекује да такви и опстану у овој години. Како ће се ситуација одвијати у 2027. години, у ком правцу, сада је релативно далека будућност и тешко је проценити.
Ове године очекује се стопа раста БДП-а изнад 2 %. Иницијална пројекција била је 3%, али је за очекивати да она буде ревидирана наниже. Такође, инфлација је у оквиру циља Народне банке Србије и не би требало до краја године да изађе ван тог оквира, односно не би требало да пређе 4,5%. Јавне финансије су стабилне, као и банкарски систем и девизни курс. Имамо проблеме у индустрији у првом тромесечју 2026. године, што је првенствено последица застоја у раду Рафинерије у Панчеву, али сада она функционише захваљујући оперативној лиценци за увоз сирове нафте преко нафтовода ЈАНАФ, коју је одобрила америчка администрација.
Незапосленост је релативно ниска, око 9%, кредитни рејтинг је очуван на инвестиционом нивоу БББ-, према оцени агенције S&P. Извоз је у благом порасту, нема повећаног броја банкротстава у микро и малим компанијама у односу на уобичајене бројке.
Ови показазељи нам говоре да је ситуација под контролом и да је српска привреда тренутно значајно отпорнија него што је била у условима светске финансијске кризе 2008. године.
Због рата на Блиском истоку и затварања Ормуског мореуза, као и због рата у Украјини, проблеме са нафтом и другим енергентима осећају и најразвијеније земље у Европи и свету. Како бисте оценили енергетску позицију Србије?
Наш генерални проблем је висока зависност од увоза фосилних горива, нафте и природног гаса, с обзиром на то да као и убедљива већина других земаља у Европи немамо довољно сопствених природних ресурса да можемо да их експлоатишемо. Међутим, постоје и две предности, Србија има сопствену рафинерију за прераду нафте, једина у региону Западног Балкана, али и споразум о краткорочном снабдевању природним гасом из Русије који важи три месеца, по готово дупло нижим ценама у односу на просек цене на тржишту природног гаса у ЕУ.
Енергетска ситуација у Србији је стабилна, али под осетним притиском спољних дешавања.
ФОТО: Илустрација/КомпасДа ли предности које Србија тренутно има у снабдевању енергентима могу бити довољне ако дође до веће ескалације сукоба?
Све зависи каква ескалација, ког нивоа је у питању. Наравно да би било великих проблема уколико би та ескалација подразумевала да се запале нафтна поља, али се надамо да је то екстремно мали ниво ризика, јер верујемо да су сви актери овог блискоисточног сукоба свесни како би такав развој ситуације имао катастрофалне последице по привреду, екологију и становништво, примарно тог подручја.
Мишљења смо да Србија не би остала без довољно количина енергената, али би се свакако суочила са порастом цена, па и већим него што је држава у стању да контролише. Сигурно би се прешло на мере ограничене потрошње, приоритизације у снабдевању, привреда би била снажно погођена.
Ипак, ми верујемо да је то врло песимистичан сценарио и да се као такав неће десити. Међутим, уколико дође до обнове непријатељстава у Персијском заливу, након истека двонедељног примирја које је на снази, могло би доћи до даљег раста цена горива, па и већег дефицита у републичком буџету.
Како оцењујете мере Владе у вези стабилности цена нафтних деривата и снабдевености тржишта? Шта мислите о смањењу акциза?
Мере Владе су добро одмерене, тренутно дају одличан резултат, а он се огледа у смањењу ценовног притиска на становништво и привреду. Очекивано је да буџет трпи због пада акцизних прихода, али се за сада не очекује ребаланс због тога што је годинама грађена стабилност система јавних финансија. Међутим, у зависности од тога колико ова криза траје, могуће су и веће последице по цену и буџет.
Мере Владе су добро одмерене, тренутно дају одличан резултат, а он се огледа у смањењу ценовног притиска на становништво и привреду
Подсетио бих да чак и развијене земље ЕУ, које су дуго одбијале да интервенишу на тржишту малопродаје нафтних деривата, сада уводе мере контроле цене и порезе на енергетске компаније које из актуелене ситуације профитирају.
Председник је напоменуо да ће пројекти са Мађарском опстати. Колико нам је важна економска сарадња са овом суседном земљом која је и чланица ЕУ?
Мађарска је један од главних спољнотрговинских партнера Србије, четврта најзначајнија привреда у робној размени, испред Мађарске су само Немачка, Кина и Италија. То је уједно и економски најснажнија земља са којом се граничимо, мерено номиналним БДП-ом по глави становника. Мађарска нам је поред сарадње у размени добара значајана и по заједничким интересима у погледу транспорта, енергетике итд. Са Мађарском делимо и географски хендикеп – „landlock“ положај, без излаза на море, али и међународни пловни правац Дунав. Мађарска је као и Србија једна од кључних тачака у Европи на правцу кинеске иницијативе „Појас и пут“. Имамо бројне пројекте који су започети и верујемо да би даљи рад на њиховој имплементацији био од обостране користи.
Решава се и судбина НИС-а. Обављен је разговор са Жолтом, представником МОЛ-а. Председник је изјавио да ћемо наћи компромисно решење, да је то опредељење МОЛ, а рок је до 21. маја. НИС има лиценцу за рад до 17. априла. Како ће исход овог питања утицати на српску економију?
Кључно је да Рафинерија у Панчеву остане функционална и у власништву НИС-а. То је дугорочно важно, а у кратком року је битно да очувамо снабдевеност тржишта нафтним дериватима и да очувамо релативну стабилност цена. Верујемо да је куповина НИС-а од стране мађарског МОЛ-а добра прилика за даљи развој нафтне индустрије у Србији, с тим што очекујемо и својеврсно стратешко партнерство са емиратским ADNOC-ом, али се надамо и могућности да Србија повећа удео у власништву над НИС-ом.
У сваком случају, треба имати у виду да је неопходно да се очува Рафинерија и могућност да се домаћом понудом нафтних деривата утиче на стабилност тржишта.
У којој мери је ризик од глобалне економске кризе данас упоредив са кризом из 2008. и да ли Србија сада има јаче механизме одбране?
Далеко јачим механизмима одбране српска привреда данас располаже, али је и даље осетљива на спољне шокове и прате је бројни системски проблеми, као што је поменута зависност од увоза фосилних горива, недостатак радне снаге, политички ризик, као и висок ниво сиве зоне.
Ове две кризе су различите по карактеру, криза из 2008. године се појавила као финансијска криза и погодила је касније и реалани сектор, али је постојао међународни консензус да се она што пре оконча, заједничком акцијом, слично као и криза изазвана пандемијом.
Данашња криза је другачија јер је изазвана геополитичким тензијама и сукобима, она погађа примарно реалну привреду, док је финансијска сфера и даље стабилна. Оно што је главни фактор повишене неизвесности јесте недостатак међународног консензуса да се она оконча, јер некоме је у интересу да дуже траје, а некоме краће. У суштини, овај геополитички сукоб у основи има стратегију економског и ресурсног исцрпљивања противника.
ФОТО: Српски недељник КомпасНаводите и да Србија још не осећа кризу у пуном обиму. Који су први конкретни сигнали да се тај инфлаторни талас већ „прелива“ на домаћу економију?
То ћемо видети на следећем мерењу инфлације, када се очекује да се стопа инфлације благо убрза, али се надамо да то убрзање неће прећи 3%. Ви знате да ми две трећине нашег извоза реализујемо на тржишту ЕУ, а и то тржиште под притиском цене енергената сада успорава, па се може десити и пад тражње, што би се видело у стагнацији нашег извоза. На основу тога може уследити и успоравање привреде, да раст ове године не буде планираних 3%, него рецимо 2,5%.
Који сектори, према вашој процени, имају највеће шансе да остану стабилни или да чак профитирају у условима глобалне кризе, а који су најугроженији?
Када имате кризу на тржишту енергената, то је у основи системски проблем, јер готово све делатности имају потребу за нафтом и природним гасом, па се поред транспорта, туризма и енергетски интензивне индустрије у проблему могу наћи и све делатности прерађивачке индустирје.
Генерални проблем је висока зависност од увоза фосилних горива, нафте и природног гаса, с обзиром на то да као и убедљива већина других земаља у Европи немамо довољно сопствених природних ресурса да можемо да их експлоатишемо
Најотпорнији на кризу је ИТ сектор, али и он зависи од дешавања на светском тржишту, посебно у време бујања алата вештачке интелиугенције и контроле трансфера технологије. Ипак, треба нагласити да је учешће ИТ сектора сада око 10% српског БДП-а, више него што је пољопривредна производња са прехрамбеном индустријом, али више и од грађевинарства.
Ако инфлација највише погађа храну, која чини преко 40 одсто потрошачке корпе, да ли држава има довољно простора да дугорочно контролише цене без угрожавања буџета?
Имамо искуство из претходног инфлаторног таласа, 2022/2023. године, када је држава интервенисала ограничењем цене основних животних намирница.
Мађарска је један од главних спољнотрговинских партнера Србије, четврта најзначајнија привреда у робној размени, испред Мађарске су само Немачка, Кина и Италија
Слични механизми су и сада на располагању ако крене снажан инфлаторни притисак, који би могао изазвати озбиљне последице на социјалну сферу, посебно имајући у виду да већина становништва има примања испод просека.
ФОТО: Илустрација/КомпасПроблем представљају и све чешће заштитне мере Европске уније, попут квота и нецаринских баријера, као и ограничења у транспорту. Постоји ли простор да Србија обезбеди бољи приступ јединственом европском тржишту и у условима економске кризе?
Ту је кључ. Ми не можемо одустати од развоја наших економских односа са ЕУ, али је ту потребно обострано разумевање. Српска привреда је веома интегрисана у економске токове и ланце снабдевања ЕУ. На пример, прошле године је Србија по први пут остварила суфицит у робној размени са Немачком. Српски снабдевачи су врло поуздани партнери.
Међутим, политика Брисела је често неумољива, чак и у односу на интересе сопствене привреде. Они често излазе са различитим контрадикторним стратегијама, стављајући политику испред економије. Циљ Србије је да уз разумевање Брисела буде додатно интегрисана, кроз чланство у Јединственом европском тржишту, како би била заштићена од свих царинских и нецаринских баријера, које Брисел уводи, првенствено како би се заштитио од нарастајуће конкуренције из Кине.
Неопходно је да се очува Рафинерија и могућност да се домаћом понудом нафтних деривата утиче на стабилност тржишта
Неки материјални искорак у евро-интеграцијама који би се десио у неколико година пред нама био би кључан за подизање кредитног рејтинга земље.
Имамо успоравање европске привреде, а последице се осећају и у Немачкој где је између јануара и марта банкрот прогласило 4.573 предузећа. Квартална инсолвентност у Немачкој достигла је највиши ниво у последњих 20 година. Каква је ситуација у нашој земљи по овом питању? Колико су наша предузећа отпорна на кризе?
Искрено говорећи, мање смо отпорни од немачких предузећа, али значајно отпорнији од већине регионалних привреда. Чињеница је да се криза пре појави у Немачкој него у Србији, јер је у питању развијенија привреда и интегрисанија у светске економске токове. Проблем је ако криза потраје, онда се она прелива и у мање развијене привреде, као што је Србија, и у њима је дужа и дубље се задржава.
ФОТО: Српски недељник КомпасКако ће се кретати тржиште рада?
Уколико криза потраје, тржиште рада такође долази под притисак, али се ми надамо да стопа незапослености у наредном периоду остаје испод 10%, посебно имајући у виду недостатак радне снаге у многим делатностима. Веома је битно очување индустријског и привредног потенцијала, наставак привлачења страних директних инвестиција, као и што веће укључивање микро, малих и средњих компанија у ланце снабдевања великих играча.
Наравно, све то је ограничено под претњом велике кризе.
Шта је оно што држава још може да уради како би заштитила животни стандард грађана и привредни раст? Ако обим мера зависи од дубине кризе, колико дубоку кризу очекујете?
Кључно је да Влада настави да води мудру економску политику, да покуша да покрене процес евроинтеграција, да се у томе ослања на дипломатску мрежу, да очува макроекономску стабилност и повољан инвестициони амбијент за домаће и стране инвеститоре. Такође, битно је смањити политички ризик, а то се постиже кроз наставак евроинтеграција, ту примарно мислимо на економску интеграцију, на очување споразума о слободној трговини и јачање институција.
Чека нас и одржавање пројекта ЕКСПО. Може ли овај пројекат да буде мотор развоја целокупне привреде у условима надолазеће кризе?
ЕКСПО јесте мотор раста привреде Србије, упоредо са јачањем домаће потрошње. Очекујемо његов значајан допринос и у наредној години. Верујемо да ће сви радови на припреми манифестације бити спроведени на време и у складу са светским стандардима. Србија ће бити додатно препозната на светској економској и инвестиционој мапи.
Србија је упркос притисцима ипак задржала добар кредитни рејтинг. Шта то значи за инвестиције у нашој земљи?
Србија једина на простору Западног Балкана има инвестиоциони кредитни рејтинг, а то значи да наставља да буде најатрактивнија инвестициона дестинација, убедљиво. Инвестициони кредитни рејтинг значи већу сигурност улагања, посебно за инвестиције које су усмерене на вишу додату вредност и имају намеру да у земљи домаћину остану у дугом року.
