У условима растуће несташице на глобалном енергетском тржишту, руска нафта више се не продаје са попустом, а у појединим случајевима достиже и премијске цене. Ову оцену изнео је заменик премијера Русије Александар Новак, указујући на снажну потражњу и све сложенију логистику услед кризе на Блиском истоку.
Према његовим речима, интересовање за руску нафту и нафтне деривате остаје високо, док су попусти, који су раније били карактеристични за руске енергенте, практично нестали, пише Политика.
– Нисмо имали проблема са недостатком потражње за нашом нафтом и дериватима. Реч је пре свега о тржишним и конкурентским односима. Данас, у условима несташице, попусти су сведени на нулу, а у неким случајевима јавља се и премија – навео је Новак на маргинама конгреса РСПП-а у Националном центру „Русија“.
Истовремено, он је указао да ситуација у Ормуском мореузу значајно утиче на трошкове транспорта. Због блокаде великог броја танкера, глобални капацитети за превоз нафте су смањени, што је довело до раста цена транспорта и додатног притиска на тржиште.
Додатну димензију целој ситуацији даје одлука Сједињених Држава да привремено ублаже ограничења на продају руске нафте утоварене пре 12. марта. Према оцени америчког министра финансија Скота Бесента, ова мера могла би Русији донети до две милијарде долара додатних прихода до 11. априла.
Паралелно са тим, из Москве стижу упозорења о могућој великој енергетској кризи глобалних размера. Кирил Дмитријев, специјални представник председника Русије за економску сарадњу, оценио је да Европа и Велика Британија нису спремне за изазове који долазе.
ФОТО: Shutterstock– Сведоци смо назнака најмоћније енергетске кризе у модерној историји. Европа и Британија су сами себе довеле у ову ситуацију одбијањем руске енергије – рекао је Дмитријев, додајући да би западне земље у наредном периоду могле бити приморане да поново траже руске енергенте.
Он је такође указао да додатне компликације настају услед напада на енергетску инфраструктуру и покушаја ометања руских испорука, што, како тврди, додатно подиже цене и продубљује кризу.
У Кремљу се, у међувремену, разматрају различити сценарији, укључујући и могућност преиспитивања испорука енергената Европи. Портпарол председника Русије Дмитриј Песков нагласио је да је тржиште изузетно нестабилно и да одлуке захтевају свеобухватну анализу.
Ескалација сукоба на Блиском истоку и блокада Ормуског мореуза већ су довеле до наглог раста цена нафте и појаве несташица у појединим земљама. Последице су се брзо прелиле и на западна тржишта, где расте забринутост због могућих прекида снабдевања.
У Сједињеним Државама, посебно у Калифорнији, власти упозоравају на ризик од енергетске кризе. Представници индустрије позивају на проглашење ванредне ситуације, ревизију регулативе и подстицање домаће производње, упозоравајући да би у супротном могло доћи до гашења рафинеријских капацитета у наредној деценији.
Слична упозорења стижу и из Европе. У Француској се већ говори о „нафтном шоку“, а министар економије Ролан Лескјур упозорио је да би продужена блокада могла изазвати широку економску кризу.
– Уколико енергетски шок потраје дуже од неколико недеља, последице би могле постати системске и захватити читаву економију“, оценио је он.
Подаци Међународне агенције за енергију указују на размере кризе: више од 40 енергетских постројења у девет земаља Блиског истока већ је озбиљно оштећено. Генерални директор агенције Фатих Бирол навео је да су тренутни поремећаји по обиму већ упоредиви са нафтним кризама из 1970-их и гасном кризом из 2022. године.
Све наведено указује да глобално енергетско тржиште улази у фазу дубоке неизвесности, у којој се односи снага брзо мењају, а цене и снабдевање постају кључни фактори геополитичких и економских одлука.
