Компанија МОЛ најавила је да ће њено постројење у Мађарској годишње производити седам милиона кубних метара биометана из органског отпада и директно га уводити у националну гасну мрежу.
План је да до краја 2030. године производња биометана достигне 35 милијарди кубних метара годишње, што би покрило 12,5 одсто укупне потрошње гаса.
Постројење годишње прерађује више од 93.000 тона отпада са оближњих фарми и из месне прерађивачке индустрије, а компанија планира да прошири ову производњу и у региону.
Главни стратешки директор МОЛ групе Ђерђ Бача рекао је за РТС да постројење истовремено доприноси јачању енергетске безбедности и развоју одрживог пословања.
Произведене количине биометана замениће увозни гас потребан за снабдевање 8.500 домаћинстава на подручју града Сарваша.
– Коришћењем пољопривредног потенцијала региона и постојеће гасне инфраструктуре можемо да обезбедимо конкурентан обновљиви извор енергије. Дугорочно гледано, МОЛ може да претвори биометан у велики међународни гасни бизнис са потенцијалом за трговину – рекао је Бача.
Потпредседник МОЛ-а за нова и одржива пословања Адам Хорват казао је да ове инвестиције прате локални развој циркуларне руралне економије и доприносе напорима за декарбонизацију земље.
– Овај биометан директно ће се користити и као биогориво био-ЦНГ за јавни превоз и теретни саобраћај – рекао је он.
Увођењем производње биогорива, нафтне компаније прате енергетску директиву Европске уније у области обновљивих извора енергије.
Европска унија је поставила циљ да до краја ове деценије повећа удео биогаса и биометана у транспорту, а према важећим статистичким подацима, тај удео тренутно износи нешто више од шест одсто.
У производњи биогорива предњаче Данска, Немачка, Француска и Италија.
Србија има 48 малих биогасних електрана које производе електричну енергију, али и велики потенцијал за даљи развој ове области.
