Програм модернизације Одбрамбених снага Мађарске, који је почео 2016. године, зове се Зрињи или Зрињски 2026 и добио је име по чувеном мађарском генералу хрватског порекла Петру Зрињију или Зрињском из 17. века.
Пројекат је превазишао очекивања јер је већина мађарске војске после 10 година модерно опремљена, а војни буџет је већ прешао стари НАТО стандард од 2 одсто бруто домаћег производа. Бројне стране војне компаније отвориле су погоне у Мађарској, у партнерству са домаћим фирмама.
Немачки „Рајнметал“ отворио је фабрику борбених возила и муниције, чешка фабрику стрељачког наоружања, а Турци фабрику лаких оклопњака. „Мислим да је иза свега тога стајала стратешка одлука мађарске владе, јер када видимо од кога су узимали наоружање, то је све већински од западног савеза, односно НАТО-а, плус, наравно, Бразил, са којим читав НАТО одржава доста добре односе, и наравно Израел, који се често заборавља у том низу набавке наоружања“, објашњава истраживач Института за европске студије Петар Ћурчић, пише РТС.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Копнено наоружање
Мађарска има 32.000 активних војника и још 20.000 у резерви, а планира се повећање броја људи. Од главног копненог наоружања ту је 110 тенкова, од чега 45 „леопарда 2 А4“ и А7HU из Немачке. Уз њих иде и 165 борбених возила пешадије, од чега је 45 новијих модела „линкс КФ-41“ који се праве у „Рајнметаловој“ фабрици у Мађарској.
Мађарска затим има 424 оклопна возила, и то су за сада махом старе руске машине БТР-80, али је и 106 нових турских „ејдер јалчин“ или „сидран“, који се праве у Мађарској. Противоклопно наоружање старије генерације је совјетског порекла, а новије долази из Шведске у виду ручних ракетних бацача „карл густав М4“ и израелских лансера „спајк“, који се праве у Немачкој као „еуроспајк“.
ФОТО: Soos Jozsef/ShutterstockПВО и артиљерија
Артиљерија је и даље махом старије генерације. Од 55 хаубица, 24 су самоходне PzX 2000 калибра 155 милиметара из Немачке. Речна флотила Мађарске има 3 речна миноловца класе „нештин“, југословенске производње, који су набављени 80-их година прошлог века. Противваздухопловна одбрана има 14 лансера NASAMS 3 и то је заједнички пројекат Норвешке и Америке, осам совјетских „кубова“ и више лансера ПВО малог домета „мистрал“ из Француске.
NASAMS 3 је и једно од најмодернијих оружја, јер може да ради у условима снажног електронског ометања и гађа циљеве без укљученог радара попут руског „панцира“. Максимални домет је 60 километара. Мађарска војска је повезала NASAMS и „мистрал“ у јединствени систем којим управља оперативни центар CAMOK. NASAMS гађа циљеве на већим даљинама, док је „мистрал“ задужен за мање даљине и висине.
Војна авијација је посебна прича – 14 борбених авиона „Gripen“ из Шведске, два транспортна авиона „КЦ-390 Embraer“ из Бразила, осам борбених хеликоптера Ми-24 совјетске производње, 20 вишенаменских хеликоптера Х145М из „Ербаса“, затим такође из „Ербаса“ 12 комада Х225М и два лака транспортна „ербас Х125“. Авиони имају и бројне компоненте и наоружање из САД, као што су ракете дугог домета ваздух–ваздух AMRAAM AIM-120 и бројни системи из неколико европских земаља. Такође, постоје постројења за производњу компоненти за „Ербас“.
Приватизација одбрамбене индустрије
У последњих неколико година, мађарска држава је ушла у озбиљна јавно-приватна партнерства са домаћим и страним компанијама. Прво је немачки „Рајнметал“ отворио фабрику у граду Залаегерсегу за производњу борбених возила пешадије „линкс“, а затим је отворена и фабрика муниције за борбена возила, тенкове и хаубице са капацитетом од милион граната годишње.
Послови су договорени за наредних неколико година. Чешко-америчка компанија „Colt CZ“ отворила је фабрику аутоматских пушака, аутомата и пиштоља за потребе мађарске војске. Чешка фабрика војних авиона „Aero Vodochody“ је у већинском власништву мађарског конзорцијума „4iG“ из Будимпеште. Главни производ је школско-борбени авион „Л-39 албатрос НГ“, који је наручила и Мађарска.
Петар Ћурчић указује да ће приватни капитал у великој мери утицати на будуће путеве набавки наоружања и развој одбрамбене индустрије. Петер Мађар је наследио бројне уговоре и договорене послове – још 172 борбена возила „линкс“, 11 тенкова „леопард“ и до 700 турских лаких оклопњака „гидран“, затим даље набавке пешадијског наоружања, противоклопних система „карл густав“ и „еуроспајк“. Из Чешке би до краја 2029. требало да стигне 12 авиона „албатрос НГ“, а из Израела радари ELM-2084, са радијусом откривања циљева од 474 километра. Већ после проглашења победе, Петер Мађар је најавио приближавање европској политици, која значи и веће инвестиције у одбрану.
ФОТО: The Art of Pics/ShutterstockДаља улагања
Логично је питање да ли Мађарска може то да прати. Петар Ђуричић сматра да ће економска политика одредити и висину улагања у војску и набавке наоружања.
– Мађарска је почетком прошле деценије издвајала 0,9 одсто бруто домаћег производа за војску, а 2024. године достигла је 2,2 одсто, а ниво јавног дуга није повећан – указује Петар Ћурчић.
И у светлу будућности мађарске војске, мало је позната чињеница да је током посете потпредседника САД Џеј Ди Венса уочи мађарских избора договорена набавка ракетних лансера HIMARS, у вредности од 700 милиона долара. Све то чека формирање нове мађарске владе. Једно је сигурно – улагање у војску ће се наставити. Мађарска ће, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе као земља чланица НАТО-а, али са нешто измењеном спољном политиком нове владе у Будимпешти и већом сарадњом са европским земљама.
