,

Линта: Никада не смемо заборавити жртву Милана Тепића и Стојадина Мирковића

ФОТО: Видоје Манојловћ

Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да српски народ никада не сме да заборави жртву и херојски чин мајора Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су пре 35 година положили животе бранећи војничку част, заклетву и свој народ.

Одлука мајора Тепића, родом из Козарске Дубице, да жртвује сопствени живот представља један од најснажнијих симбола војничке храбрости у новијој српској историји, рекао је Линта, саопштено је из Савеза Срба из региона.

Како је подсетио, уз њега је остао и млади Стојадин Мирковић из околине Ваљева, који је, упркос наређењу да се повуче на безбедно место, остао уз свог старешину и поделио његову судбину.

Тепић и Мирковић погинули 1991. године

– Припадници хрватских паравојних снага су, након петнаестодневне блокаде, 29. септембра 1991. године напали све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, међу којима и касарну „Божидар Аџија“. Тога дана у касарни и оближњем војном складишту „Беденик“ исписана је једна од најтрагичнијих, али и најсветлијих страница српске војничке историје. Мајор Тепић је дигао у ваздух складиште са 170 тона експлозивних средстава и себе, јер није хтео да дозволи да огромне количине оружја падну у руке хрватских паравојних снага и буду искоришћене против његових војника и српског народа – навео је Линта.

Нагласио је да је дужност да се негује култура сећања на мајора Милана Тепића, војника Стојадина Мирковића и све друге српске хероје.

Српски гробови као симбол страдања у ратовима деведесетих на простору некадашње СФРЈФОТО: Компас/Илустрација
Српски гробови и сећање на жртве рата – илустрација

Култура сећања и образовање

– Њихова имена морају остати трајно записана у српском националном сећању. Младе генерације треба да уче о њиховој храбрости кроз школске уџбенике, документарне и игране филмове, изложбе, споменике и називе улица. Култура сећања није гледање у прошлост ради прошлости, већ чување истине и идентитета једног народа – навео је Линта.

Он је истакао да су хрватске паравојне снаге након предаје касарне починиле ратни злочин над припадницима ЈНА који су се предали и били заробљени.

– Међу убијенима су били пуковник Рајко Ковачевић, потпуковник Миљко Васић и капетан прве класе Драгиша Јовановић, док су касније страдали и други заробљени припадници ЈНА. За наведене злочине над заробљеним припадницима ЈНА још нико није осуђен, што потврђује етнички карактер хрватског правосуђа. Важно је нагласити да је у то време ЈНА била једина легитимна и регуларна војска у међународно признатој СФРЈ – поручио је Линта.