Ђурђевић Стаменковски: Први захтев за статус родитеља-неговатеља стигао 20 минута после поноћи

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у техничком мандату Милица Ђурђевић Стаменковски изјавила је данас да ће примена Закона о родитељу-неговатељу олакшати свакодневицу породица и родитељима пружити осећај сигурности да нису сами, и истакла да је први захтев за остваривање права родитеља-неговатеља стигао свега 20 минута после поноћи.

– Двадесет минута после поноћи пристигао је први захтев маме са Новог Београда. Након тога низали су се захтеви електронским путем, а чим су отворени центри за социјални рад, од јутрос су грађани могли и непосредно да се пријаве – навела је она за К1 телевизију и додала да се пријава за остваривање овог права може поднети електронски или у центрима за социјални рад.

Ђурђевић Стаменковски је рекла да се до јутрос електронским путем пријавило 69 особа за остваривање права родитеља-неговатеља и додала да нови захтеви настављају да пристижу, док ће број пријава поднетих непосредно у центрима за социјални рад бити накнадно објављен.

Како је објаснила, електронско подношење захтева уведено је како би се родитељима који свакодневно брину о детету олакшало остваривање права и како не би наилазили на административне и бирократске препреке.

Ђурђевић Стаменковски је оценила да почетак примене закона представља велики дан за систем социјалне заштите и додала да брзина којом су родитељи почели да се пријављују показује колико су дуго чекали на ово право и колико им значи могућност да, после година неизвесности, добију додатну сигурност.

Признање за године бриге о деци

Министарка је истакла да закон не може у потпуности да промени живот породица које се суочавају са потребом за сталном негом детета, али да може да олакша њихову свакодневицу и материјални положај.

– Недавно сам била у посети једној мами која 24 године негује своју девојчицу. Из фиоке је извадила радну књижицу и показала ми да је потпуно празна. Када 24 године нанежете непроспаване ноћи и дане, пуне изазова, стреса, бриге, љубави, пажње, и онда отворите радну књижицу и видите да је она празна, то је заиста нешто што смо морали да обухватимо законским решењем и да као систем препознамо – поручила је она.

Ђурђевић Стаменковски је истакла да су управо родитељи и њихова искуства били покретач доношења закона и додала да се разговори са породицама настављају како би родитељи били упознати са условима и начином остваривања новог права.

Услови за статус родитеља-неговатеља

Говорећи о условима за остваривање статуса родитеља-неговатеља, Ђурђевић Стаменковски је објаснила да је остварено право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица један од кључних предуслова, уз испуњавање осталих законских услова.

ФОТО: FOTO TANJUG/ DEJAN ŽIVANČEVIĆ

– Право могу да остваре родитељи деце која користе увећани додатак за туђу негу и помоћ, јер је то доказ да постоји потреба за константном бригом, родитељи који нису запослени, који нису пензионери. Пунолетство детета само по себи не представља препреку за остваривање статуса. Деца могу бити старија од 18 година, дакле то није услов. Односно, родитељи и деце и одраслих особа са инвалидитетом могу да остваре право на статус родитеља-неговатеља – истакла је она.

Објашњавајући начин на који је утврђена месечна накнада, министарка је рекла да су узете у обзир потребе родитеља и могућности државе да финансира ново право, напоменувши да је законом предвиђено да се износ усклађује сваког 1. марта са номиналном стопом раста просечне зараде у Србији.

Додала је да, иако родитељска љубав не може да се мери новцем, накнада треба да представља конкретан облик подршке, признања и олакшавања њихових прилика у породици.

– То је такође био износ који је држава у овом тренутку могла да издвоји појединачно за сваког родитеља. Треба узети у обзир да је 65.000 нето износ. Имамо и уплату пореза и доприноса, чиме њихова бруто зарада износи око 90.000 динара – изјавила је она.

Министарка је нагласила да остваривање новог статуса не значи губитак права која дете већ користи, односно да ће деца наставити да примају увећани додатак за туђу негу и помоћ, који износи, на данашњи дан, 42.500 динара.

Развој услуга за подршку породицама

Ђурђевић Стаменковски је изјавила да финансијска подршка мора да буде праћена развојем услуга које породицама олакшавају свакодневни живот и поручила да ће држава радити на повећању броја личних пратилаца и дневних боравака.

– Ја ћу данас у Аранђеловцу отворити један дневни боравак управо намењен таквој деци, који се отвара средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Одговорност за развијање тих услуга у надлежности је и општина и градова, односно локалних самоуправа – поручила је она.

ФОТО: Shutterstock/Oxana Baz

Говорећи и о здравственој подршци, министарка је издвојила Институт за рани развој детета и инклузију, који је, према њеној оцени, веома добро опремљен и намењен деци до десет година.

Оценила је да развој услуга социјалне заштите треба да прати и развој здравствених услуга за ове породице и истакла да је кључни циљ сигурност деце и онда када родитељи више не буду могли да брину о њима.

Одговарајући на питање зашто је незапосленост услов за нови статус, Ђурђевић Стаменковски је рекла да ново право пружа алтернативу онима који раде првенствено због потребе да обезбеде егзистенцију породице.

– Много је родитеља који раде силом прилика. Много би им лакше било да буду са својом дечицом код куће. Тај њихов радни ангажман је последица њихове борбе за егзистенцију. Знам многе родитеље у Србији који ће се определити пре за статус родитеља-неговатеља него за радни ангажман – навела је она.

Министарка је подсетила и на права запослених родитеља, међу којима је и могућност продуженог боловања ради неге детета до навршене 18. године у законом одређеним случајевима тешког оштећења здравственог стања, уз накнаду од 100 одсто законске основице.

Указала је и на одсуство са рада ради посебне неге детета, које се под прописаним условима може користити најдуже до дететове пете године.

– Усмеравање новог права на незапослене родитеље не представља умањивање посвећености оних који раде. То су родитељи који су 24 часа присутни, не одлазе на радно место, нису посвећени ничему другом осим својој деци. Што не значи да ми умањујемо бригу и љубав оних родитеља који су запослени – изјавила је она.

Израда новог закона о социјалној заштити

Осврћући се на најављени рад на новом закону о социјалној заштити, Ђурђевић Стаменковски је истакла да би наредна законска решења требало да обухвате и питања која нису у потпуности решена садашњим прописима.

ФОТО: KonstantinChristian/Shutterstock

– Пре десетак дана одржали смо прву радну групу за израду нацрта Закона о социјалној заштити, јер је претходни закон усвојен 2011. године. Већ се много тога променило, што налаже да усвојимо потенцијално нови закон о социјалној заштити. Верујем да ће тај закон о социјалној заштити дефинисати управо и те нијансе и дати један широк спектар права и родитељима неговатељима – поручила је она и додала да су родитељи-неговатељи сада препознати као посебна категорија, чији ће положај бити разматран и приликом припреме будућих прописа, укључујући прописе из области рада.

Говорећи о будућој подршци особама са инвалидитетом, Ђурђевић Стаменковски је рекла да је неопходно да се развијају услуге у заједници, као што су породични смештај и мале домске заједнице, односно нешто што ће њима бити аналогно породици из које су дошли, и напоменула да систем мора да се прилагођава потребама корисника.

– Најважнији је кадар који ће се бавити њима и у области социјалне заштите и у области здравствене заштите – поручила је она.

Министарка је најавила повећање плата запосленима у систему социјалне заштите од 1. децембра за 12 одсто, наводећи да је циљ да се њихов рад додатно вреднује и да се запослени мотивишу, и додала да то повећање плата показује да држава жели да фаворизује и мотивише запослене у социјалној заштити.