Лепим и сунчаним данима ускоро долази крај, а пред нама је период озбиљнијих метеоролошких промена које ће захтевати припрему грејних тела и топлију гардеробу.
Метеоролог Иван Ристић детаљно је анализирао какво нас време очекује током октобра, када нам стиже првобитно захлађење и како ће глобални феномен Ел Нињо, који невиђено јача, утицати на предстојећу зиму у Европи и Србији.
Наредни дани у октобру: До када уживамо у Михољском лету
Сунчано и пријатно време пратиће нас још непуних десет дана, али се календарски преокрет већ назире.
Метеоролог Иван Ристић напомиње да нам почетак месеца доноси стабилне временске прилике у којима ћемо уживати до самог празника.
– Михољско лето које је почело пре пар дана највероватније ће потрајати до календарског Михољдана, до 12. октобра. Тако да имамо још десетак дана прилику да уживамо у топлијим данима – каже Иван Ристић.
Када стиже право захлађење и почетак грејне сезоне
Након 12. октобра следи нагли пад температуре и прилив осетно хладнијег ваздуха са севера Европе. Ристић истиче да ће се временске прилике знатно променити средином месеца, што ће директно утицати на потребу за покретањем грејања.
Преко ноћи је већ сада постало доста хладно, због чега се станови и животни простор убрзано хладе.
– Средином октобра очекујем јаче захлађење. Долази ваздух са севера и биће између 10 и 15 степени. Мислим да ћемо већ од 15. октобра морати да укључујемо грејна тела – поручује Ристић.
Феномен Ел Нињо и рекордне аномалије у океану
Ристић напомиње да глобални климатски поремећаји на Пацифику достижу размере какве нису забележене више од једног века.
Објашњава за „Блиц“ да феномен Ел Нињо ствара велика одступања у температури воде.
– Према једном истраживању, тренутне температуре на источном Пацифику су на путу да буду 4 степена изнад просека. Подсећам да сам раније помињао да ће бити око 5 степени на крају у новембру. Дакле, температура и даље расте, огромна количина вреле воде која је 10 степени топлија него што је нормално налази се на 100 до 200 метара испод површине мора и она и даље пристиже горе – каже Ристић.
Ове огромне количине топле воде директно утичу на атмосферску циркулацију широм планете.
Због тога се дешавају несвакидашњи метеоролошки феномени.
– Полако се види да је моја теорија све боља. Ово има за ефекат да су урагани углавном сви на Пацифику, а на Атлантику их нема. То се није десило 112 година, односно, од 1914. године се није десило да немамо урагане на Атлантику – каже метеоролог.
Каква нас зима чека: Снег и доста хладнији дани у Европи
Све метеоролошке процене укажу на то да нам предстоји знатно оштрија зима у односу на претходну.
Ристић наглашава да се на основу свих параметара очекује пад температуре и снег.
– Према садашњим проценама, велике су шансе да буде доста хладнија зима у Европи. Прошла зима је била сушна, али како је кренуло, имаћемо снег – закључује Ристић.
