Мелони без милости против хулигана

Нове безбедносне мере у Италији бришу границу између протеста и криминала, али у јавности постављају питање да ли су спас за јавни ред и мир или преседан који ће угушити демократске слободе широм Европе

Сломљени излози, преврнути контејнери и сирене које су данима парале улице појединих европских градова добили су свој институционални епилог у Риму. Влада премијерке Ђорђе Мелони искористила је ове нереде као окидач за доношење једног од најрестриктивнијих безбедносних пакета у новијој историји Италије. Уместо уобичајеног политичког и полицијског прилагођавања ситуацији, званични Рим је одговорио мерама које прете да потпуно избришу танку линију између легитимног грађанског протеста и кривичног дела.

Нови декрет, сматрају поједини, није само реакција на улични хаос, већ стратешки ударац на саму културу бунта и наговештај правца у којем се креће европска безбедносна политика. Свима који овако мисле, Мелони је поручила да „нема ничег револуционарног у девастирању и крађи, јер вандализам и пљачка нису протест, већ криминалитет“.

Уз поруку да је право на протест неприкосновено, али да се градови не могу препустити хулиганима, Рим је повукао линију која мења правила политичке борбе на улици. Дакле, када се оголе политичке фразе, нови италијански безбедносни пакет представља једно од најрадикалнијих прекрајања правила јавног реда и мира у западној Европи последњих деценија. Рим је овим документом нациљао неколико специфичних тачака система, трансформишући протестну културу у зону високог безбедносног ризика.

ЦИЉЕВИ ДЕКРЕТА

Централни стуб декрета удара директно на саму динамику уличних протеста. Према новим одредбама, свако ко учествује у групама од најмање пет људи и током демонстрација угрожава јавну безбедност. Било да користи палице, баца тврде предмете, распаљује пиротехнику или изазива директне сукобе, суочава се са затворским казнама до пет година. Осим тога, прописане су и ригорозне новчане санкције које достижу и до 20.000 евра. Тиме се суштински брише правна дистанца између индивидуалног преступа и колективног учествовања у протесту, јер се сам лајтмотив окупљања у којем је дошло до инцидената може третирати као кривично дело са елементима организованог насиља.

Нема ничег револуционарног у девастирању и крађи, јер вандализам и пљачка нису протест, каже италијанска премијерка

Реагујући на нереде и пљачке које су потресле северну Италију, влада се није ослонила само на појачане полицијске снаге, већ је посегнула за драстичнијом мером – ангажовањем 500 припадника војске. Ови војници нису распоређени на границама или у мировним мисијама, већ директно на улицама Милана и других жаришта, где ће заједно са полицијом обезбеђивати кључне објекте, надгледати осетљиве локације и појачавати контролу. Ова симбиоза војске и полиције у урбаним срединама шаље снажну психолошку поруку грађанима, али и уноси дубоку нелагодност у погледу нормализације присуства дугих цеви и војне униформисаности на местима где су се традиционално одвијали раднички и грађански протести.

Посебно осетљива и правно упитна новина тиче се малолетника. С обзиром на то да су у таласима последњих нереда уочене млађе генерације и малолетне групе, италијанска Влада увела је принцип родитељске одговорности за штету. Родитељи чија малолетна деца буду идентификована у вандализму, разбијању излога, уништавању градске имовине или сукобима са полицијом током демонстрација, сносиће директне и тешке материјалне последице, односно плаћаће пун износ настале штете. Ова мера има за циљ да изврши притисак на породице и натера родитеље да врше, како у Риму кажу, „превентивну контролу“ над слободним временом своје деце, док критичари упозоравају на то да је реч о опасној криминализацији сиромаштва и пребацивању државне одговорности за социјалне проблеме на кућни буџет.

ФОТО: Anadolu via Reuters Connect

БЕЗБЕДНОСНИ РУЛЕТ

Док се у Риму на сва звона велича увођење „реда и дисциплине“, политичка и друштвена сцена Италије нашле су се на ивици институционалног кључања. Доношење безбедносног декрета није само реакција на поломљене излоге у Милану, већ свесно повлачење потеза на идеолошкој шаховској табли. Влада Ђорђе Мелони успешно користи матрицу „закона и реда“ да консолидује своје бирачко тело, шаљући истовремено ехо читавој Европи да се модел чврсте руке намеће као једини лек за социјалне фрустрације.

Анализирајући ове драматичне потезе које сматрају „безбедносним рулетом“, угледни западни медији The Guardian и The New York Times приметили су да је „влада улични хаос дочекала крајње спремно, претварајући слике запаљених улица у савршен законски изговор да неутралише сваки вид масовног грађанског отпора“.

Међу кључним питањима која прате ову милитаризацију јавног простора свакако је и оно фискално, јер економски аналитичари и синдикати већ упозоравају на високу цену оваквих операција. Према првим проценама, ангажовање стотина припадника војске у урбаним средиштима, уз прековремени рад полицијских снага и логистичку подршку, оптеретиће државни буџет вишемилионским трошковима на годишњем нивоу.

Критичари се питају да ли се у јеку дубоке економске кризе и раста трошкова живота јавни новац пореских обвезника прелива у безбедносни апарат уместо у санирање социјалних рупа које су и довеле до експлозије незадовољства.

ФОТО: Anadolu via Reuters Connect

РЕАКЦИЈЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Међутим, оно што за десницу представља тријумф државног суверенитета, за опозицију и цивилни сектор представља отворени прозор ка ауторитарном поретку. Реакције са леве стране политичког спектра биле су брзе, оштре и без трага резерве.

Лидерка Демократске странке Ели Шлајн оптужила је владу за директан напад на уставом загарантована права грађана, упозоривши да се под маском борбе против хулигана гуши свака критичка мисао.

„Ово није безбедносни пакет, ово је застрашивање грађана и класичан напад на право на протест“, поручила је Шљајн, наглашавајући да влада која се плаши гласних улица и незадовољства свог народа прибегава мерама полицијске државе уместо политичких решења.

Са њом је у оштрој осуди стао и лидер покрета Пет звезда Ђузепе Конте, који је фокус критике усмерио на опасну криминализацију социјалних проблема и пребацивање одговорности на најслабије. Конте је без увијања оценио да актуелни кабинет покушава да законским насиљем прикрије сопствени социјални дебакл.

„Уместо да решавају дубоку друштвену кризу, сиромаштво и очај младих, они ваде полицијску палицу и шаљу војску на улице. Када држава крене да прети затвором онима који дижу глас, а родитеље малолетника претвара у таоце закона, то више није демократија, већ опасан аутократски експеримент“, истакао је Конте.

ФОТО: LaPresse/ABACA via Reuters Connect

„ОПАСАН ПРЕСЕДАН“

Овај талас законских промена није остао непримећен ни у европским институцијама, па се тако у дипломатским круговима у Бриселу са све већом забринутошћу прати италијански заокрет. Иако званичници Европске уније формално нерадо коментаришу националне безбедносне прописе држава чланица, у Бриселу се све гласније чују упозорења да овакве мере балансирају на танкој ивици кршења основних вредности Уније, нарочито у домену слободе окупљања и пропорционалности репресивних мера.

Европски парламент и поједине невладине организације са седиштем у Бриселу већ сигнализирају да би италијански модел могао да послужи као опасан преседан и инспирација другим ауторитативно настројеним владама унутар блока, нарушавајући јединствени демократски стандард Европске уније.

Посебан потрес у италијанским правосудним круговима изазвао је сегмент декрета који се директно обрушава на малолетничко право. Влада Ђорђе Мелони овим је увела радикалну законску измену којом се суштински мења третман малолетника старости између 14 и 18 година, уводећи оштар правни преседан у којем се претпоставка урачунљивости и зрелости помера надоле. Док су досадашњи закони у центар стављали васпитне мере, рехабилитацију и индивидуалну процену психолошке зрелости малолетног преступника, нови декрет отвара широм врата затворским ћелијама за малолетнике који учествују у тешким облицима уличног насиља.

За правнике и криминологе који су се за италијанске медије оглашавали на ову тему, реч је о опасном брисању границе између детињства и одраслог криминалитета. Уместо да систем препозна социјалне узроке радикализације омладине, сматрају они, малолетници се третирају као огрезли хулигани којима је место иза решетака.

Такав правни маневар изазвао је буру и у осталој стручној јавности. Удружења италијанских судија, адвокатске коморе и бројне организације за заштиту људских права дигле су глас упозорења, најављујући жестоку правну борбу и оцену уставности пред Уставним судом.

„Овај декрет систематски разара тековине модерне правне државе и гази уставна начела сразмерности и рехабилитације“, наводи се у заједничком саопштењу представника цивилног сектора и правничких удружења.

У оштрој критици наглашава се да „криминализација протеста, слање војске на улице и драконско кажњавање малолетника не решавају ниједан друштвени проблем, већ представљају класичан покушај завођења страха и гушења сваке институционалне алтернативе“. Правни стручњаци упозоравају на то да се оваквим мерама Италија опасно удаљава од стандарда Европске уније и Савета Европе, претварајући превентивну репресију у основни инструмент владавине.

ФОТО: Alessandro Bremec via Reuters Connect

УПОРЕДНА ИСКУСТВА

Бранитељи оваквих законских решења у Риму радо посежу за упоредним европским искуствима, подсећајући на то да Италија није усамљени пионир у пооштравању казни за урбани хаос. Слични модели административне и финансијске одговорности родитеља за штету коју малолетници наносе током нереда већ годинама функционишу у појединим деловима Немачке и Француске, где се кроз строже мере сузбијају вршњачки и навијачки вандализам. Присталице тврде да држава у тренуцима када социјалне мреже и масовни позиви на мобилизацију претворе улице у полигон за рушење губи луксуз претеране толеранције.

Свако ко током демонстрација угрожава нечију безбедност, суочава се са затворским и новчаним казнама

Ипак, управо ту долази до судара са међународним стандардима заштите људских права и правним тековинама Савета Европе.

Евентуално укључивање УНИЦЕФ-а и организација за права детета отвара кључно питање да ли спуштање границе правне одговорности и увођење превентивног притвора за малолетнике од 14 до 17 година директно крше Конвенцију о правима детета, која налаже да притвор и најстроже казне морају бити крајња мера? Криминолози упозоравају на то да аутоматска претпоставка урачунљивости занемарује индивидуални психолошки развој адолесцената, чиме се систем усмерава ка чистој репресији уместо ка васпитној функцији правосуђа.

С друге стране, експерти и правни саветници подсећају на принципијелне ставове Венецијанске комисије, саветодавног тела Савета Европе које редовно оцењује усклађеност националних законодавстава са стандардима демократије и владавине права. Иако Венецијанска комисија признаје примарно право и обавезу сваке суверене државе да штити јавни ред, мир и безбедност имовине, њена досадашња мишљења о сличним хитним и рестриктивним законима увек инсистирају на строгој сразмерности. Према том стандарду, ниједна мера – било да је реч о колективној одговорности група, пооштравању казни за пасивно присуство на протестима или широким овлашћењима полиције – не сме да доведе до „хлађења“ слободе изражавања и гушења легитимног грађанског неслагања.

ТЕСТ ЗА ДЕМОКРАТИЈУ

Управо у тој сенци, између голог императива заштите улица од хулигана и опасности да се превентивним механизмима угуши слободан глас, лежи суштинска дилема пред којом се данас налази италијанско друштво и, сасвим извесно, у будућности и многа друга европска. Безбедносни декрет Ђорђе Мелони превазилази оквире дневнополитичког маневра и прераста у пресудан тест за савремене демократије. Равнотежа између очувања јавног реда и одбране уставних слобода више није само теоријска правна дилема, већ мерило зрелости друштва у целини.

Предстоји нам период у којем ће се кроз примену ових законских решења показати да ли држава чува демократски поредак или га, у страху од сопствених грађана, полако разграђује.