Критичка јавност, политичари, аналитичари, коментатори општег смера, читава велика група људи по беспућима интернета и било којих медија конципирала је своје појмароштво у садржај којим грде неваљалу комесарку
Марта Кос је чланица Европске комисије задужена за проширење ЕУ и има врло јасно дефинисана права и обавезе из посла који јој је поверен. Посао којим се бави подложан је критици, опаскама, коментарима, јер је буџетски и јаван и јер је критика увек добродошла и оном ко се јавним пословима бави и онима за које јавни послови треба да произведу добробит.
Појмарош је особа која појма нема ни о чему, али има врло чврст став о свему и радо и поносно га саопштава, срећна да што више људи сазна о чему све појма нема. Врло честа и гласна врста која не пропушта да изнова доказује да „мањак знања увек производи вишак самопоуздања“.
И какве везе имају Марта Кос и појмароши?
Изјава комесарке којом је рутински и сходно својим надлежностима оценила „да је добра вест да је Србија усвојила измене изборних закона, да је то први корак ка слободним и демократским изборима и да ће наставити блиску сарадњу на усвајању и антикорупцијских прописа и прописа о финансирању политичких активности и помно пратити испуњавање свих других обавеза преузетих у реформском процесу“ изјава је која је неодољиво изазвала појмароше свих врста да отклоне сваку сумњу у то колико ништа не знају о теми којом се теко жељно баве. Критичка јавност, политичари, аналитичари, коментатори општег смера, читава велика група људи по беспућима интернета и било којих медија конципирала је своје појмароштво у садржај којим грдећи неваљалу Марту Кос исказује своје ставове тиме што јој попују о чему је у ствари требало да даје изјаве уместо о садржају који је изрекла, преко јасних покушаја дисквалификације ad personam јер „како она сме тако“, све до уобичајених свакидашњих а непродуктивних јадиковки директно њој, а „на ту ЕУ, јер она подржава власт… а требало би да нам је смени…“
У две кратке реченице о занатској структури целог догађаја то гласи овако: „Стручна служба комесарке проверила догађаје у Србији, саставила извештај, медијски савет дао препоруку, комесарка написала изјаву“ јестевид прва реченица, а друга је „појмароши у Србији нису пажљиво прочитали (јер и иначе не читају баш) и видели су непостојеће речи подршке власти коју не подносе, па решили да објасне Марти Кос да и она не сме да подноси власт исто као и они и да има да даје изјаве које појмароши одобравају, а не тамо нека стручна служба“. Детаљи о томе шта пише у донетим законима, разлози због којих су донети, дијалог комесарке са свима о томе које још прописе треба усвајати – то су све чињенице које ометају да се буде појмарош и као такве су неприхватљиве и непотребне, а Марту Кос треба тим поводом упозорити да пази шта, како и зашто изјављује, све до реторичког питања „ма ко је уопште та Марта Кос?!“.
Недовољно је појмарошима казати „комесарка за ЕУ проширење“, јер је у њиховим главама чврст и одлучан став да кад би то било тачно, онда би она писала оно што они сматрају да она треба да изјављује и зато се и она има нагрдити најцрње што може, да јој никада више не падне напамет да изјављује шта она хоће, а да све њих појмароше није питала. Па ко је то видо?!
А видела су сва друштва која су прошла све фазе приступања ЕУ, видели су сви који су, бивајући привржени том процесу, пажљиво читали сваку изјаву било кога ко оцењује реформске процесе у друштву и дијалогом тематизовали шта која изјава, оцена, процена или извештај значе за „стање реформских ЕУ процеса у друштву“. Видела су сва друштва у којима опозиција исто није подносила власт, мада су и те како подносили стицање и знања и вештина којима до у последњи детаљ знају да ли је неки корак реформских процеса добар за друштво у целини или није, па су критиковали решења и теме, а скоро нико није видо ни у једном друштву толики број појмароша незаинтересованих за чињенице, а са чврстим ставом „да нагрдимо ЕУ јер неће да нам смени ову власт коју не подносимо и да зна ЕУ да не сме да пише тамо неке изјаве којима је „фина“ према власти уместо да је и они нагрде, јер је то једино исправно“. Паз’ да није.
