Мацут: Осми Београдски мастерклас из клиничке ендокринологије велика школа из ове области

Проф. др Ђуро Мацут изјавио је да је осми Београдски мастерклас из клиничке ендокринологије, дијабетеса и метаболизма, који се у Београду одржава са фокусом на подизање знања из ендокринологије у региону југоисточне Европе, велика школа ендокринологије.

– Велики је значај из разлога што окупљамо наше ендокринологе, пре свега средње генерације, и млађе колеге који треба да стекну прва знања из области ендокринологије на квалитетан начин и ово је заправо најквалитетнији постдипломски програм који се одржава у нашој земљи сваке године – рекао је за медије проф. др Мацут.

Навео је да је мастерклас замишљен у облику панел-дискусија, где се експерти из одређених области окупљају и кроз дискусију о одређеној теми дају анализу одређених проблема изводећи закључке.

– Иза тога су увек радионице у којима се презентују прикази случајева, односно прикази пацијената који су имали проблеме из те области. На тај начин заокружујемо целине. Њима претходи и једно предавање које је заправо пленарно предавање из те области. Тако да даје једну целину, где наши полазници могу да добију комплетну информацију, да продубе своје знање из одређене области и да на тај начин усаврше и своју стручну праксу, али и да чују које су апсолутно највеће новости у тој области – истакао је Мацут.

Нагласио је да је овогодишњи мастерклас испунио свој велики задатак, а то је да окупи ендокринологе, пре свега из Србије, али и из Грчке, Пољске, Египта, из свих околних земаља у региону, више од 160 учесника.

– Ове године смо разговарали и разговараћемо из области примене клиничке генетике у ендокринологији, што је изузетно значајно, с обзиром на то да генетика, примењена генетика, треба да буде оруђе у рукама ендокринолога за изналажење најбољих терапија за пацијенте, за њихове породице, с обзиром на то да је та породична сегрегација јако битна, да се у модерној клиничкој пракси, у ствари, открију сви чланови породице који имају неко обољење – рекао је он.

Додао је да је други панел посвећен ендокринологији и спорту, док се трећи панел односи на инсулинску резистенцију и клиничке импликације.

– То је нешто што је апсолутно широка тема, тако да смо ове године покрили један велики спектар тема – навео је проф. др Мацут.

Рекао је да је он говорио о дехидроепиандростерону, хормону из коре надбубрежне жлезде, који је слаби андроген.

– То је, условно речено, мушки хормон, али се продукује и код жена и код мушкараца и има андрогене ефекте. Оно што је занимљиво је да је највећа продукција тог хормона у телу са најмањим ефектом, јер је најслабији. Међутим, дефицити овог хормона у различитим областима, од неурологије, психијатрије, метаболизма, па до инфертилитета и других области. На пример у костима, односно остеопорозе или већ квалитета костију – објаснио је Мацут.

Истакао је да предавања на мастеркласу треба да подигну ниво знања и да се лекари усавршавају.

У Београду је у току други дан регионалног 8. Београдског мастеркласа у клиничкој ендокринологији, дијабетесу и метаболизму, а предавања су данас одржали проф. др Ђуро Мацут и грчки ендокринолог Георгиос Масторакос.

Доктора Масторакоса је председник Србије Александар Вучић одликовао Златном медаљом за заслуге у просветним и здравственим делатностима, поводом Дана српског јединства, слободе и националне заставе.

Програм другог дана мастеркласа конципиран је кроз интензивна интерактивна предавања и панел-дискусије водећих домаћих, регионалних и европских експерата. Главни фокус је стављен на преношење практичних клиничких знања супспецијализантима, ендокринолозима и лекарима сродних грана кроз анализу конкретних примера из праксе.

Организатор скупа је Српско друштво за репродуктивну ендокринологију. Скуп је окупио више од 160 учесника из Србије, региона и света.