Бирачки списак је доступан и транспарентан, а грађани јасно знају где остварују своје бирачко право. Критике опозиције и Тонина Пицуле су неосноване и политички обојене, поручује министарка
У сусрет редовним локалним изборима у Србији, заказаних за 29. март у десет општина, изборна атмосфера рефлектује продужену политичку и друштвену динамику која прожима јавни простор више од годину дана.
Иако формално локални, ови избори за део јавности имају шири значај и посматрају се као показатељ тренутних политичких снага, нарочито у контексту изборне године. У жижи су поново теме које прате готово сваки изборни процес: бирачки списак, услови под којима се избори одржавају и поверење грађана у институције. Посебну пажњу изазвале су и оцене Тонина Пицуле о стању изборног процеса у Србији. О тим питањима разговарали смо са министарком државне управе и локалне самоуправе Снежаном Пауновић.
Министарка сматра да ови избори не могу бити тест изборних услова јер су, како истиче, изборни услови одавно дефинисани важећим изборним законима и спроводе се у складу са њима.
„Као такви они неће представљати никакав тест, већ ће бити покушаја од стране опозиције, која ће извесно изгубити на локалу, да питање изборних услова представи као кључни проблем како би оправдала свој пораз“.
Да ли би ови избори могли да наговесте резултате будућих парламентарних избора?
Када је реч о пројекцији резултата будућих републичких избора, могуће је извући одређене закључке, али сматрам да се локални избори значајно разликују од оних на републичком нивоу. Ипак, оно у шта не сумњам јесте победа листе број 1 у свих десет општина.
Када је реч о пројекцији резултата будућих републичких избора, могуће је извући одређене закључке, али сматрам да се локални избори значајно разликују од оних на републичком нивоу
Бирачки списак се у делу јавности помиње као спорна тема скоро пред сваке изборе. Да ли су уведени нови механизми контроле у односу на претходне изборне циклусе?
Усвојен је нови закон који се односи на Јединствени бирачки списак, односно измене и допуне постојећег закона, а формирана је и Комисија за контролу и ревизију бирачког списка. Ипак, желим да нагласим да бирачки списак не садржи аномалије које се често у политичке сврхе истичу, углавном од стране оних који изборе губе. Суштински се ништа драматично није променило, осим што апликација на сајту Министарства сада обухвата шири сет података него раније. Бирачки списак за ових десет изборних јединица је доступан и транспарентан, а грађани јасно знају где остварују своје бирачко право. Све је мање примедби на ову тему, осим од оних који нису довољно упознати са начином функционисања бирачког списка и подацима које он садржи.
Да ли грађани имају ефикасне механизме да пријаве неправилности?
Грађани су одувек имали ефикасне механизме за пријаву неправилности и то никада није било упитно, па није ни данас. Не постоји ниједан елемент који би указивао на то да је грађанима ускраћена било каква могућност у том погледу када је реч о овим локалним изборима.
Ревизија бирачког списка је институционализована формирањем посебне комисије, на основу усвојених Закона о Jединственом бирачком списку. Каква су ваша очекивања у погледу тога шта се реално може постићи до наредних парламентарних избора?
Измене закона и формирање нове комисије неће драстично утицати на рад Министарства државне управе и локалне самоуправе, али ћемо свакако размотрити све њихове сугестије и анализирати евентуалне аномалије на које укажу. У наредном периоду могуће је унапређење софтверског система који уређује јединствени бирачки списак, али је још увек рано говорити о конкретним дометима и роковима за такве промене.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаКако одговарате на оптужбе о постојању такозваних „фантомских“ листи?
Није јасно шта се тачно подразумева под термином „фантомска листа“. Такав концепт је посебно тешко применљив на локалном нивоу, где се ради о мањим срединама у којима се људи међусобно познају. Кандидати су јавно представљени и своју кандидатуру су потврдили прикупљањем потписа подршке својих суграђана. Стога се чини да термин „фантомска листа“ данас служи као нови изговор, након што су раније тврдње о „фантомском“ бирачком списку изгубиле на значају. Не бих улазила у даље тумачење термина који немају реално упориште.
Када смо већ код оптужби, известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула је, представљајући извештај о Србији, рекао да изборно законодавство бележи озбиљне недостатке и да без структурних промена следећи избори не могу бити поштени. Како коментаришете ове наводе?
Не коментаришем Тонина Пицулу, нити земљу из које долази. Уколико сматра да поседује довољно знања, било би корисније да га усмери ка унапређењу демократских процеса у сопственој земљи. Као известилац, нема право да се на овакав начин опходи према Србији, нити да унапред прејудицира неправилности у вези са будућим изборним процесима. У овом тренутку, његови иступи делују као гласноговорништво одређене политичке струје која ће бити поражена на предстојећим локалним изборима у десет општина.
