Енергетска криза у вези са сукобом на Блиском истоку тренутно представља највећу претњу европској економији, јер истовремено утиче на раст цена и успорава привредну активност, изјавила је председница Европске централне банке (ЕЦБ) Кристин Лагард.
Она је у интервјуу за француски лист „Кроа“ (La Croix), објављеном на сајту ЕЦБ, истакла да за институцију коју води стабилност цена остаје приоритет.
– Зато је главна претња данас енергетска криза у вези са сукобом на Блиском истоку и она јасно утиче на цене, али и на раст – рекла је Лагард.
Председница ЕЦБ-а оценила да је европски економски модел уздрман јер су три његова дугогодишња ослонца – јефтина енергија, посебно из Русије, велико кинеско тржиште за европски извоз и амерички безбедносни оквир – данас под неповољним утицајима.
Према њеним речима, снабдевање енергијом из Русије је прекинуто, док Кина све више конкурише европским компанијама на тржиштима напредних технологија.
Лагард је навела да ЕЦБ не може да обнови снабдевање кроз Ормуски мореуз нити да створи нове резерве нафте и гаса, већ настоји да спречи да енергетски шок трајно пређе на остатак привреде и изазове дуготрајнији раст инфлације.
Додала је да би таква ситуација могла захтевати повећање каматних стопа, што би истовремено повећало трошкове финансирања и оптеретило привредни раст.
Према њеним речима, ЕЦБ је у доношењу одлука о монетарној политици усмерена на податке и спремна је да прилагођава своју политику променама околности.
Лагард је рекла и да је централна банка 2021. године погрешно проценила да ће енергетски шок бити привремен и признала да тада није предвидела начин на који ће се различите кризе међусобно повезивати.
Говорећи о економским изгледима еврозоне, Лагард је навела да ЕЦБ очекује раст од 0,9 одсто ове године.
Истакла је и да је европски финансијски систем данас знатно снажнији него током криза 2008. и 2011. године.
Лагард је, такође, оценила да европске земље морају да продубе унију тржишта капитала како би се европска штедња у већој мери усмерила ка инвестицијама.
