Филм о Ентонију Бордејну има шансу да буде стварно добар. Јер, парадоксално, нико не очекује да реши мистерију ТВ звезде која је имала све – и није имала ништа
Филм Tony, који припрема продукција A24, вероватно неће решити мистерију Ентонија Бордејна. Јер је, практично, нерешива. Али филму даје неочекивану шансу да заправо буде добар. Јер Бордејн никада није био човек кога можете једноставно да објасните. Био је кувар који је презирао кулинарски позерај, ТВ звезда која није веровала телевизији и путник који је, што је више света упознавао, деловао све усамљеније.
Први трејлер филма води нас у седамдесете, у Провинстаун, где млади Бордејн први пут улази у ресторанску кухињу и открива свет који ће га прогутати заувек. Тај свет није имао много везе с телевизијским куварима какве данас гледамо. Кухиње тог времена више су личиле на подруме рок клубова него на гламур. Пуне алкохола, дроге, урлања, масница и људи који живе лудо и брзо јер је то, просто, тада било нормално.
Бордејн је управо из тог хаоса изашао као нека врста антихероја модерне гастрономије. Када је 2000. објавио књигу Kitchen Confidential, није писао о рецептима него о зависности, параноји, ноћним сменама и лудилу ресторанског живота. Људи су ту књигу гутали јер је звучала као да ју је написао неко из бенда The Stooges, а не кувар с Менхетна.
Био је кувар који је презирао кулинарски позерај, ТВ звезда која није веровала телевизији и путник који је, што је више света упознавао, деловао све усамљеније
Касније су дошле емисије No Reservations и Parts Unknown, постао је глобална ТВ звезда, али ни тада није пристао на правила игре. Док су други правили разгледнице туристичких дестинација, Бордејн је тражио места где се живот још није претворио у декор за селфи. Више су га занимали радници у Ханоју него луксузни хотели у Паризу, више мали импровизовани роштиљ у некој забаченој улици него ресторани с Мишелиновим звездицама. Његове емисије биле су много ближе документарцима о људима него гастрономским форматима.
А онда се мрачна сенка надвила над његов животни мени. Веза са глумицом Азијом Арђенто претворила се у таблоидни спектакл. Њихов однос био је буран, опсесиван и медијски разапет до границе вулгарности. Када су се појавиле фотографије Арђентове с другим мушкарцем, интернет је експресно закључио да зна разлог Бордејновог самоубиства. Као да трагедија једног човека може да се сведе на неколико папарацо снимака и једну лошу ноћ.
Јер, Бордејнова тамна страна постојала је много раније. Годинама је отворено говорио о хероину, депресији, осећају празнине и сталној потреби да побегне негде даље. Деловао је као човек који је пронашао идеалан начин живота за себе – путовања, храна, слобода, новац, слава… а опет је често имао поглед некога ко ни сам не верује да све то може да му спасе душу.
Зато је његова смрт у хотелској соби у Француској 2018. године остала толико узнемирујућа. Баш зато што је деловао као неко ко је научио како се живи пуним плућима.
И то је можда управо био највећи парадокс Ентонија Бордејна. Умео је да пронађе живот свуда око себе, осим у самом себи.
