„Идеолошке битке око енергије нас успоравају. Клима не чека да ми завршимо наше расправе; она захтева да нађемо функционална решења кроз разговор“ – Ханс Бликс, шведски дипломата и дугогодишњи директор Међународне агенције за атомску енергију
„Стрину“ сам познавао чини ми се скоро цео свој живот. Активиста у души, хипик по опредељењу, једна од оних са којом делите сличне системе вредности и порекло, али никад не гласате за исту странку на изборима. Увек се препирете гласно, сагласни у много чему. Има и став и дугачак језик, ипак боља као писац него као приповедач. Добар скијаш беспрекорно налакираних ноктију. Лако је улазила, газила и још лакше силазила са моје линије кретања. Али некако је увек била ту, не предајући се забораву, с времена на време тражећи стидљиво моју пажњу. Неодговорна у планирању и склона испалама у последњи час. Никад није била имуна на мене, а ни ја на њу. Дорћол у судару са Паласом, комплекс малих разлика, Срби и Хрвати. И моје набацане мисли. И њене сочне псовке. Сретох је у Студењаку са питом умиљатим као пудлица. Прену ме њен глас. Ма дај, бре! Ти си постао врхунски мајстор самопромоције, продајеш ту нуклеарну маглу као да је спасоносни лек, а заправо уваљујеш народу циглу умотану у целофан високе науке. Ти си пи-ар менаџер катастрофе у најави! Ти и твоји лобисти… па вас би и Ђаво запослио да му рекламирате пакао као бањско лечилиште! Ето је опет… дежурна другосрбијанка из круга двојке која чим чује реч државни пројекат добије осип. Острашћена си. Твој активизам је постао религија без бога. Ти не мрзиш нуклеарке, ти мрзиш што их ви нисте саградили. Острашћеност ти мути разум – нуклеарна енергија је једина која ради 24/7, док твоји ветрогенератори зависе од тога да ли је кошава расположена да дува. Носи свој другосрбијански наратив знаш где, то ти је најлакши изговор кад немаш одговор на корупцију! Слушај ме добро, нећу седети скрштених руку код Паласа док ви планирате те реакторе. Већ сам у контакту са Greenpeace-ом и немачким Anti-Atom покретом. Направићемо такве акције, блокираћемо вам сваки камион, сваки шраф! Повезаћу се са свим еколошким мрежама од Берлина до Токија. Ми смо герила, ми не одустајемо! Герила? Пре ће бити салонац-револуција. Док ти јуриш лајкове од светских покрета, Кина гради 22 реактора, а УАЕ – усред пустиње пуне сунца – отварају нуклеарку Barakah јер су израчунали да им се солари не исплате за базично оптерећење мреже. То су подаци, „Стрина“, а не твој Инстаграм. Нуклеарке заузимају најмање простора по мегавату. Твоји солари би прекрили пола Шумадије да замене једну нуклеарку. Где је ту екологија? То је уништење биодиверзитета! Знаш шта је твој проблем? Мислиш да се свет решава у Excel табели. А људи? Шта ћемо са страхом? Шта ћемо са оним шта ако? Ви продајете сигурност у земљи где се возови сударају јер је неко украо кабл за бакар! Нећу да моја деца буду колатерална штета твог прогреса. Марш и ти и твој уранијум! Видиш, опет псујеш кад останеш без аргумената. То је тај твој шарм. Али пази ово: нуклеарна медицина користи те исте изотопе да спасава животе сваки дан. Је л’ и то продавање цигле? Или је то наука која ти не смета кад треба неком твом? Немој да си лицемерна. Плашиш се невидљивог зрачења, а живиш у граду где је PM 2.5 честица више него ваздуха. То те полако убија, а не мој реактор. Мрзим што увек нађеш начин да звучиш логично. Али не верујем ти. Не верујем никоме ко носи одело и прича о националном интересу. Ипак… ако стварно уђете у то, и ако ти будеш тај који гарантује… можда нећу баш одмах да те гађам молотовљевим коктелом. Можда само јајима. Знао сам да те могу одобровољити. Чим пређеш са псовки на јаја, то је огроман напредак за тебе, „Стрина“. Ти си онај класични технооптимиста, нисам ти ја туту-руту. Народ не може да реши ни одношење смећа, а камоли складиштење радиоактивног отпада. Ти си мајстор самопромоције, увек си био – још кад си ме мувао, продавао си ми приче о слободи, а заправо си само хтео да… знаш ти, ти, ти си био и са Ранком! „Стрина“, једно друго не искључује. И слобода и ти сте били одлични циљеви. Чим држава нешто предложи, ти вадиш пиштаљку и зовеш Брисел. Па твоји пријатељи из ЕУ, ти твоји еколошки покрети у Немачкој, сад плачу јер су угасили нуклеарке и морају да копају лигнит усред шуме! То је твој зелени успех? Да спалимо пола планете да не бисмо имали три зграде са реакторима? Ма, какав бре лигнит! Ја причам о поверењу! Ко ће то да контролише? Ови твоји квазистручњаци? Рекла сам ти да сам већ сам писала екипи из Global 2000 и мрежама у Бечу. Повезаћемо се, направићемо камп испред твог будућег градилишта. Спаваћу тамо у шатору, нећеш ти мени правити Чернобиљ поред моје деце док ти сређујеш себи консултантске уговоре! Видиш како одмах идеш на ad-hominem кад те притиснем подацима. Знаш ли да нуклеарна електрана емитује мање радијације у околину него термоелектрана на угаљ? Угаљ избацује торијум и уранијум директно у ваздух кроз димњак, право теби овде на Палас! Ти то удишеш док причаш о еколошкој свести. Ја ти нудим затворен систем, нула емисија CO2 стабилну мрежу… али не, ти би радије да будемо „еколошки чисти“ и мрачни као у 19. веку. Ти си неподношљив. Та твоја самоувереност… то је оно што ме је и привукло, а што ме сад тера да ти утрљам трули парадајз у ту твоју фенси јакну од преврнуте коже. Ти стварно верујеш у то? Верујеш да смо ми, овакви какви смо – корумпирани, аљкави, слуђени – способни да кротимо атом? Верујем у физику, „Стрина“. Физика не узима мито. А верујем и у то да си ти превише паметна да би била само „професионални демонстрант“. Мисли на твоју децу, Мају и Растка. Хоћеш да живе у земљи која увози скупу струју и гуши се у смогу, или у земљи која је енергетски независна? Немој да си идеолошки залуђена. Чак је и оснивач Greenpeace-a, Патрик Мур, признао да је нуклеарна енергија једини спас. Хоћеш и њега да прогласиш за лобисту? Мур је маторац, као и ти. Али… ако ми обећаш, али онако како си обећавао пре 20 година, да ћеш ти лично да провераваш сваки шраф… можда нећу одмах да зовем CNN. Можда ћу те само псовати свако јутро уз кафу. То већ радиш, „Стрина“. То је наш status quo. Него, манимо се атома на тренутак… и даље имаш онај исти пркосни сјај у очима кад се свађаш, недостаје ми то. Ти и тај твој дорћолски став… мислиш да си попио сву памет света! Ти си егоманијак! Ја, ја, ја! Ми са Паласа, ми смо институција, ми смо историја! Ви на Дорћолу сте увек били мало на ивици, увек сте нешто мутили, неке комбинације, неки прогрес који мирише на муљ. А ти сад тај дорћолски улични мозак пакујеш у научни рад о атомима. Е, „Стрина“, полако са тим локалпатриотизмом. Ви са Паласа сте увек били превише уштогљени, блефери, лажни мангупи, татине ћеркице, нека људска права уз чај и кекс, док се прави живот дешавао доле код нас. Зато ти и не разумеш енергију. Ти видиш страх, ја видим снагу. Кажеш да продајем циглу? Па погледај Француску! Тамо су грађани део процеса. Људи који живе поред нуклеарки имају јефтиније грејање, бесплатну струју за јавну расвету, најбоље школе. Тамо је нуклеарни комшилук престиж, а не клетва. У Финској су направили Онкало, одлагалиште које је уметничко дело инжењеринга, а народ им верује јер су транспарентни. То је однос државе и грађанина, а не ово твоје стално против, против, против! Транспарентност? Код нас?! Слаки, ‘ајде не лажи! Па ови не могу да објаве тачан број путника у аутобусу, а ти би да ти верујем за ниво радијације? Шта је са Фукушимом, паметњаковићу? Јапан, еј! А шта ћемо са оним немачким рудницима соли где вода продире у отпад? То су твоји позитивни примери? То је екоцид који чека да експлодира! Ти си острашћен, ти си залуђен том својом дорћолском потребом да увек будеш у праву, макар свет изгорео! Фукушима је била лекција о природним катастрофама, не о физици. А Немачка? Немачка је пример идеолошког самоубиства! Угасили су нуклеарке да би угодили твојим зеленим пријатељима, а сад увозе струју из француских нуклеарки и ложе најпрљавији угаљ на свету. То је лицемерје. Ти си борац за људска права? Па највеће кршење људских права јесте енергетска зависност и сиромаштво. Ја желим да Србија буде као Јужна Кореја – технолошки џин који не моли никога за гас и нафту. То је слобода, а не твоје писање петиција које нико не чита. Знаш шта… ти и твој уранијум, али тако те је проклето добро слушати. Обожавам твоју гестикулацију. Мрзим твоје аргументе, гутам их и повраћа ми се од њих, али се ложим на ту твоју интелигенцију. Увек сам се ложила на мозак, а твој ради као тај твој реактор – на ивици инцидента, али стабилно. Та дрскост упакована у научни ауторитет… то је твој најјачи адут. Продајеш циглу тако шармантно да бих ти скоро потписала дозволу за градњу усред моје дневне собе. Значи, дошли смо од носи се до скоро потписујем? Напредујемо, „Стрина“. Видиш како подаци полако топе тај твој оклоп од људских права и неповерења. Има да те убедим да је нуклеарни отпад заправо одлично ђубриво за твоје цвеће у Лисовићу. Е, ту си га претерао, стварно! Хоћу да ми причаш о ономе што стварно разумеш… о томе како си успео да останеш такав шмекер све ове године. И немој да ми цитираш никога, хоћу твоје речи. Ако су бар упола тако убедљиве као твоја одбрана атома, можда ти и опростим што си ме оволико изнервирао вечерас. Договорено. Манимо се физике, пређимо на хемију. Она нам је увек боље ишла, зар не?
