Крипто-индустрија улаже огроман новац у овогодишње изборе за амерички Конгрес. Већ је потрошила око 176 милиона долара у више од 100 изборних трка, али њен циљ сеже много даље од гласања 3. новембра. Жели да изгради мрежу савезника у обе странке која ће штитити њене интересе и након што Доналд Трамп напусти Белу кућу.
Ројтерс је, на основу података о политичкој потрошњи и разговора са више од шест стратега повезаних са крипто-индустријом, анализирао како сектор вредан 2,75 билиона долара покушава да ојача свој утицај у Вашингтону. .
Иако је огромна политичка потрошња крипто-индустрије већ привукла пажњу, мање је позната њена дугорочна стратегија. Циљ није само проналажење политичких савезника, већ подршка кандидатима који већ имају реалне изгледе да уђу у Конгрес и који би потом могли да помогну у остваривању законодавних интереса индустрије.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Највећи крипто супер ПАК, Фершejк (Fairshake), који је на изборима 2024. године потрошио 196 милиона долара, поново предводи стратегију индустрије. Фершejк је саопштио да су 53 од 58 кандидата које је ове године подржао на страначким или ванредним изборима победила и да ће се 3. новембра наћи на гласачким листићима.
Супер ПАК-ови могу да прикупљају и троше неограничене количине новца, под условом да своје активности не координирају директно са изборним штабовима кандидата. Крипто-индустрија ту могућност користи у великој мери и у поједине изборне трке убацује десетине милиона долара кроз политичко оглашавање.
Међутим, из самих реклама често је тешко закључити да иза њих стоји новац крипто-индустрије. Према анализи Ројтерса, криптовалуте се у њима једва помињу, а велики део кампање Фершejка иде преко повезаних ПАК-ова са називима попут „Одбранимо америчка радна места“ (Defend American Jobs) и „Заштитимо напредак“ (Protect Progress). Уместо о криптовалутама, њихове рекламе најчешће говоре о политички осетљивим темама као што су порези и имиграција.
Истовремено, политичари које крипто-индустрија сматра претњом могу да се нађу на мети вишемилионских негативних кампања, које понекад прелазе и на лични терен. Један од главних примера је дугогодишњи критичар индустрије Шерод Браун, који покушава да се врати у Сенат као представник Охаја.
Организација Public Citizen проценила је да је крипто-индустрија ове године издвојила више корпоративног новца за изборе на савезном нивоу него било који други пословни сектор. Још 2024. године њен растући политички утицај описала је као „корпоративну Звезду смрти која лебди над изборима“.
Главни финансијери ових ПАК-ова, предвођени компанијама Коинбејс (Coinbase), Рипл (Ripple) и фирмом ризичног капитала Андрисен Хоровиц (Andreessen Horowitz), не покушавају да убеде бираче да подрже дигиталне валуте. Новац је, према речима стратега из индустрије, чланова изборних штабова, организација за надзор и стручњака за политичко финансирање, средство за отварање врата и изградњу дугорочних односа са изабраним званичницима.
То показује да крипто-индустрија у Вашингтону све више поступа попут других пословних сектора – користи новац како би стекла приступ политичарима и заштитила се од регулаторних притисака. Та стратегија одражава и чињеницу да 2029. године у Белој кући вероватно неће седети председник који је лично толико заинтересован за криптовалуте као Трамп, чија је породица, према истрази Ројтерса, од средине 2024. до априла ове године од крипто-пројеката зарадила око 2,3 милијарде долара.
– То је инвестиција у будућност – рекао је Колин Макларен, директор за односе са државним институцијама у организацији Институт за политику Солане (Solana Policy Institute), која је, према подацима о финансирању изборних кампања, ове године за изборе издвојила 4,9 милиона долара.
Циљ је, како је рекао, да се „обезбеди да у наредних 100 година крипто-индустрија има јасна правила игре и да знамо шта наши регулатори очекују од нас“.
До 20. октобра Фершejк и његови повезани ПАК-ови потрошили су око 150,8 милиона долара на овогодишње изборе, док су друге крипто-групе издвојиле још око 25 милиона долара, показују подаци о финансирању кампања.
– Подржавамо кандидате из обе странке који су наклоњени крипто-индустрији и америчким иновацијама и радујемо се даљем јачању највећег прокрипто блока у историји САД – рекао је портпарол Фершejка Џеф Ветер.
ФОТО: chayanuphol/ShutterstockПрешли су дуг пут
Колико се положај крипто-индустрије у Вашингтону променио показује и податак да 2018. године за први двостраначки скуп у Конгресу посвећен криптовалутама није могла да се обезбеди чак ни просторија у зградама Представничког дома или Сената. Учесници су се на крају окупили преко пута Капитола, у Конгресној библиотеци, присетила се Кристин Смит, председница Института за политику Солане, која је те године учествовала и у оснивању Блокчејн асоцијације (Blockchain Association).
Однос са властима додатно се заоштрио неколико година касније. После колапса FTX-а и кризе која је 2022. захватила крипто-тржиште, Бајденова администрација појачала је надзор над сектором, а Комисија за хартије од вредности (SEC) покренула је низ поступака против компанија из индустрије. Према студији Универзитета Џорџтаун, SEC је у 98 случајева изрекао казне у укупном износу већем од шест милијарди долара.
Управо је тај регулаторни притисак подстакао индустрију да снажније уђе у политичку арену и покуша да у Вашингтону изгради утицај који раније није имала.
– Био је то свеобухватан напад на технологију. Индустрија је била сатерана у ћошак и једини излаз био је да покаже политичку снагу – рекла је Смит, која је и вршилац дужности извршног директора Блокчејн асоцијације.
Руководиоци компанија закључили су да им је потребна политичка стратегија како би се супротставили ономе што су називали „регулацијом кроз спровођење закона“ тадашњег председника SEC-а Гарија Генслера, навели су лобисти, организације за заступање интереса индустрије и политички стратези.
Директор Коинбејса за јавне политике Фарјар Ширзад био је један од главних архитеката непрофитне организације за политичко заступање Stand With Crypto, која није обавезна да открива своје донаторе, као и Фершejка. Обе организације покренуте су 2023. године. Број чланова Конгреса који од Stand With Crypto имају оцену „А“ порастао је са 96 у тренутку оснивања организације на 332.
Како је индустрија у Вашингтону добијала већу правну извесност, њена тржишна вредност готово се утростручила – са око једног билиона долара 2023. на приближно 2,75 билиона долара данас, према подацима CoinGecko-а.
Комбинација Трампове подршке и све шире двостраначке коалиције у Конгресу, као и ослабљеног противљења омогућила је индустрији да током последње две године оствари већи напредак у спровођењу своје законодавне агенде него што је неким другим индустријама пошло за руком током више деценија, наводе други лобисти из сектора.
Међу најважнијим успесима је закон Genius Act из 2025. године, којим је први пут успостављен савезни регулаторни оквир у САД за стејблкоине. Закон је усвојен уз убедљиву подршку обе странке. Претходио му је састанак у Белој кући на којем су руководиоци индустрије, укључујући генералног директора Коинбејса Брајана Армстронга и генералног директора Рипла Бреда Гарлингхауса, седели са Трампом када је председник прогласио крај „рата против криптовалута“.
– Кретање том брзином у Вашингтону је као брзина светлости у свемиру – рекао је Рон Бонџин, партнер у двостраначкој фирми за јавне послове Rokk Solutions и некадашњи високи сарадник у Сенату.
Прави циљ индустрије је усвајање закона Clarity Act, којим би надзор над крипто-сектором био стављен у надлежност Комисије за трговину робним фјучерсима (CFTC). Закон, међутим, није стигао до коначног гласања у Сенату пошто су демократе блокирале његово даље разматрање. Наредне године његово усвајање могло би да буде још теже уколико демократе преузму контролу над једним или оба дома Конгреса.
Без тог закона, прописе које су регулаторне агенције донеле током Трамповог мандата могла би да поништи нека наредна администрација, наводе аналитичари Џеј-Пи Моргана.
Фершejк финансира кандидате обе странке за Представнички дом, али је у тркама за Сенат одлучио да подржава само републиканце, након што су демократе у том дому спречиле да Clarity Act стигне до коначног гласања. Њихово противљење било је усредсређено на етичку одредбу којом би Трампова породица била приморана да прода своју крипто-имовину.
Гари Калман из непрофитне антикорупцијске организације Transparency International критиковао је закон зато што би регулаторна овлашћења пребацио на мање строги CFTC и спречио савезне државе да доносе строже прописе.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Главна мета
Најзвучнија победа Фершejка 2024. године био је пораз Шерода Брауна, противника крипто-индустрије који је од 2021. до 2024. председавао Одбором Сената за банкарство.
Потрошити милионе долара на нападе против актуелног председника одбора задуженог за надзор над индустријом био је потез без преседана у Вашингтону, наводе организације које надзиру корпоративни утицај и политички стратези. Ризик се, међутим, исплатио.
Браун сада поново покушава да уђе у Сенат, а истраживања јавног мњења показују да има малу предност у односу на републиканца Џона Хастеда. Индустрија је на ту трку потрошила више од 68 милиона долара, што ју је учинило једном од најскупљих у историји, према подацима компаније AdImpact.
У рекламама Фершejка против Брауна, које та организација није желела да коментарише, криптовалуте се не помињу. У једном од огласа тврди се да је Браун гласао за повећање пореза на гориво у Охају. Такође му се приписује подршка ангажовању 87.000 нових службеника америчке пореске управе и давању права из социјалног осигурања илегалним имигрантима. Ројтерс је раније утврдио да је тврдња о 87.000 пореских службеника обмањујућа јер изоставља важан контекст.
– Наравно да посебне интересне групе паниче. Знају да ће се Шерод борити против намештеног система од којег профитирају и стати у одбрану радних људи Охаја – рекао је Патрик Ајзенхауер, менаџер Браунове кампање.
ФОТО: miss.cabul/ShutterstockКрипто-бомба од милиона долара
У појединим изборним тркама потрошња крипто-индустрије далеко је премашила новац који су сами кандидати успели да прикупе.
Пимер из Мериленда показује колико новац крипто-индустрије може да промени однос снага у изборној кампањи. На демократским страначким изборима за Представнички дом индустрија је уложила 5,3 милиона долара у подршку Адријану Боафу, посланику у парламенту те савезне државе, док је сам Боаф за кампању прикупио 1,9 милиона долара.
Подршку је добио и од других група које нису повезане са крипто-индустријом, а које су потрошиле додатних 6,8 милиона долара. Боафов изборни штаб није желео да коментарише та улагања.
– Било је толико реклама да су остали кандидати практично остајали без ваздуха. Адријан је био свуда – рекла је Квинси Бариби, предузетница у здравственом сектору која је заузела друго место међу 24 кандидата на тим страначким изборима, иако је из сопствених средстава потрошила 6,6 милиона долара.
Индустрија је имала мање успеха у Илиноису. Фершejк је потрошио више од 10,1 милион долара на рекламе против заменице гувернера Џулијане Стратон, која се кандидује за Сенат САД, и још 2,5 милиона долара против посланика у парламенту Илиноиса Лашона Форда, кандидата за место у Конгресу из области Чикага. Очекује се да ће обоје победити 3. новембра.
Форд је на страначким изборима победио још 12 кандидата иако је прикупио свега 500.000 долара и својој кампањи позајмио 175.000 долара како би се супротставио рекламама које је финансирала крипто-индустрија. У њима је помињана федерална оптужница против њега стара 14 година, која је касније одбачена. Његов изборни штаб послао је Фершejку захтев да обустави емитовање реклама, оптужујући организацију да у њима износи клеветничке тврдње.
Фершejк није коментарисао ни своје рекламе ни Фордов одговор. Форд верује да се нашао на мети зато што је подржао закон у Илиноису којим би крипто-берзе и повезане компаније биле обавезне да се региструју у тој савезној држави.
– Били су неумољиви, на свим каналима. Радију, телевизији, друштвеним мрежама, у поштанским сандучићима. Било је лично и болно и није било никакве потребе да моја породица пролази кроз све то – рекао је Форд.
