Крај ере америчке „меке моћи“: Манифест Палантира отворено позива на милитаризацију ИТ сектора

Ставити Доналда Трампа или неког од његових сарадника у исти кош са фашистичким вођама постао је малтене свакодневни политички фолклор у САД, у свету још више. Наравно, сами су криви – због реторике која велича надмоћ и презир према „слабима“, због крајње отворено агресивне политике и стављања америчких интереса, такорећи, „uber alles“.

Сличне оптужбе, међутим, сада су запљуснуле не једног човека, него велику корпорацију, и то не било коју, већ структурно важну, „нервни систем“ америчког апарата силе.

Palantir, технолошки гигант познат по сарадњи са војним и обавештајним службама које снабдева „шпијунским“ софтвером, објавио је недавно на Иксу својеврсни политички манифест од двадесет и две тачке – заправо сажетак књиге свог извршног директора Алекса Карпа под насловом „Технолошка република“.

– Ако амерички маринац затражи бољу пушку, требало би да је направимо; исто важи и за софтвер“, гласи кључна теза манифеста, који заговара стављање технолошке елите у службу државне и војне силе, уз презир према „декаденцији“ оних који праве апликације уместо оружје – наоводи се у документу, пише РТС.

Документ је у делу западне јавности, и у Америци и Европи, дочекан „на нож“. Критичари нису бирали речи, укључујући оптужбе за „технофашизам“ и квалификације попут „трабуњања супер-злочинца из стрипова“ и „пародије филма Робокап“.

Јесу ли те оптужбе претеране? Вероватно јесу – барем делимично. Али паралеле нису без основа, пошто се иза тешких речи крије нешто важније: стварна и убрзана тенденција ка милитаризацији ИТ индустрије која је деценијама градила имиџ слободоумног, прогресивног света.

Because we get asked a lot.

The Technological Republic, in brief.

1. Silicon Valley owes a moral debt to the country that made its rise possible. The engineering elite of Silicon Valley has an affirmative obligation to participate in the defense of the nation.

2. We must rebel…

— Palantir (@PalantirTech) April 18, 2026

Шта још пише у манифесту Палантира

Карпов манифест није уообичајена корпоративна порука, као што, узгред буди речено, ни сам Карп није обичан техно-милијардер, већ доктор неокласичне друштвене теорије са Универзитета Гете у Франкфурту.

На првом месту, компанија сматра обавезу према војсци и одбрани важнијом од захтева тржишта:

– Силицијумска долина има морални дуг према земљи која је омогућила њен успон. Инжењерска елита Силицијумске долине има јасну обавезу да учествује у одбрани нације – гласи тачка број 1.

Карп окривљује своје колеге не због милитаризма, него због недовољног милитаризма:

– Морамо се побунити против тираније апликација – пише Карп, алудирајући на генерацију инжењера која је уместо за одбрану радила на апликацајама за доставу и дељење фотографија.

Међу двадесет две тачке је и директан позив на прекид послератног „кастрирања“ Немачке и Јапана чији је пацифизам, сматра Карп, „театралан“ и опасан по равнотежу моћи.

Али Карп иде још даље. Његова визија тиче се саме архитектуре глобалне моћи:

– Атомско доба се завршава. Једно доба одвраћања, атомско доба, завршава се, а нова ера одвраћања изграђеног на вештачкој интелигенцији треба да почне – пише Карп.

И док се у технолошком сектору још увек воде дебате о етици употребе AI као оружја, манифест их унапред одбацује:

– Противници Запада неће чекати да би се упустили у театралне расправе о оправданости развоја технологија са кључним војним применама. Они ће напредовати – истиче Карп.

Рангирање култура и заштита западне цивилизације

А за оне који у дипломатији и даље виде поуздано политичко оруђе, Карп има јасну поруку:

– Границе меке моћи, саме узвишене реторике, разоткривене су. Способност слободних и демократских друштава да победе захтева нешто више од моралних апела. Захтева тврду моћ, а тврда моћ у овом веку биће изграђена на софтверу – наводи Карп.

Посебно лоше звучи наратив о заштити западне цивилизације уз рангирање култура:

– Неке су произвеле кључне цивилизацијске тековине; друге су остале дисфункционалне и регресивне – пише Палантир, позивајући на отпор „шупљем плурализму“.

Опенхајмер за вештачку интелигенцију

У делу западне јавности, политичари, новинари, интелектуалци упозорили су да манифест открива опасну идеолошку агенду, која превазилази пословни интерес.

Он продаје ватру и назива то заштитом од пожара, гласила би укратко суштина критика упућених Палантиру.

Карп заправо покушава да постане нека врста савременог Опенхајмера за вештачку интелигенцију – научник са свешћу о историјским последицама, само у обрнутом смеру: уместо да жали због улоге у изградњи оружја, он ту улогу активно заговара.

ФОТО: REUTERS/Al Drago

На Западу ништа ново

Није новост да војска и ИТ индустрија сарађују – уосталом, Интернет је рођен у лабораторијама Пентагона.

Међутим, данас присуствујемо радикалној инверзији процеса. Док је некада држава развијала технологију која би потом била комерцијализована, данас приватне корпорације диктирају напредак.

Као и Palantir, низ других компанија из Силицијумске долине деценијама је финансиран преко In-Q-Tel, инвестиционог фонда ЦИА основаног управо да би обезбедио проток технолошких иновација ка обавештајним службама.

Војно-дигитални комплекс

Скоро свака велика америчка технолошка компанија данас је дубоко интегрисана у тамошњи “војно-дигитални комплекс“, посебно у време употребе AI у рату. (OpenAI, Antropic, Google, xAI).

Занимљив случај, симболички веома значајан, привукао је пажњу прошле године, када су директори великих технолошких компанија постали потпуковници америчке војске.

Уместо имиџа „кул момка“ из Силицијумске долине – прогресивног, отвореног, забринутог за будућност човечанства – расте фигура технократе у цивилу, сада и у униформи.

У таквим околностима, чак је и иранска теократија успела да уздрма традиционални пропагандни примат Вашингтона и да цртане филмове, направљене помоћу AI, на друштвеним мрежама претвори у светску сензацију.

ФОТО: Chip Somodevilla/Pool via REUTERS

Мека vs тврда моћ: То је била грешка

Све то не би требало посматрати изоловано од ширег политичког контекста, у којем је упадљив ослонац САД на голу силу и отклон од концепта меке моћи (развојна и хуманитарна помоћ, популарна култура, мултилатерализам), који су иначе Американци и осмислили.

Потпредседник САД Џеј ди Венс отворено је прошле године рекао да је Америка у претходним деценијама „заменила тврду моћ меком“ и да је то била грешка.

Будућност која се не ствара у Белој кући и Конгресу

На крају, вероватно је најважније погледати у будућност и напоменути да ставови корпорација попут Палантира и других представника великог бизниса нису везани за изборне циклусе и промене на челу Беле куће, већ за дугорочне пословне интересе, пре свега у светлу све јаче кинеске и конкуренције других привреда у свету.

Тако да њихове поруке треба видети као дугорочну и дубинску тенденцију, у историји већ виђену, и зато злослутну – јер када се споје интереси крупног капитала и војне машинерије, дипломатија постаје сувишан трошак, а рат логична „инвестиција“.