Односи Београда и Будимпеште достигли су стратешки ниво иако су се кроз историју смењивали периоди сукоба и пријатељства
Срби и Мађари суседи су од времена досељавања потоњих крајем 9. века. Ратови и савези су се смењивали. Сукоби су били велики и крвави, пријатељства неискрена и заумна. Од почетка 13. века Круна Св. Иштвана присвојила је Србију (Српску земљу), да је никада у стварности не покори и присаједини. У рату са Мађарима погинуо је средином 10. века кнез Часлав, последњи Влатимировић. И упркос томе што су Белош у 13. и Петар Петровић у 16. били регенти мађарске круне, без обзира на чињеницу да је деспот Ђурађ заједно са мађарским краљем средином 15.века привремено ослободио своју напаћену државу. Упркос томе што су у ропству под Османлијама били упућени једни на друге, Мађаре и Србе, већ етнички, језички, верски и класно подељене, окретала је једне против других и Хабсбуршка круна. Српски опстанак на границама хришћанства био је, након Велике сеобе са краја 17. века, у вези са обесправљивањем угарског племства и свештенства, а тиме и сачуване круне. Поједини историчари верују да су сукоби Срба и Мађара за време Ракоцијевог устанка почетком 18. века, заостајали само за страдањем Срба у НДХ четрдесетих година 20. века.
Но, када се под Лајошем Кошутом Угарска одлучила за независност, српски су изасланици похитали у Будимпешту да се споразумеју са својом владом. Кошут им је рекао да Срби не постоје. Рат који је уследио био је крвав и беспоштедан. Срби су се одбранили, али су победу слабим Хабсбурзима донели Руси. Један од угарских генерала, које ће војска маршала Паскјевича на концу заробити и обесити, био је и Јанош Дамјанић. Дамјанић је био супруг једне од потомкиња лозе патријарха Арсенија Трећег Црнојевића – тог српског нововековног Мојсија – али као и супруга сматраро је себе Мађаром. Попут свих ренегата и преверица мрзео је народ из ког је потекао и као жељу гајио његоворо уништење, а на крају је тврдио да би и њега ваљало последњег међу Србима убити како би српства заувек нестало. Први и Други светски рат донели су страдање Срба у Србији, Новосадску рацију и бацање хиљада Срба под лед зимског Дунава. После рата до помирења није дошло. Комунисти, који су одлучили да се народи не селе из крајева где су у мањини, посвађали су се 1948. и заледили непријатељства да их само одложе до следеће прилике. Деведесете године донеле су напетости, ипак када је Милошевићевој влади требало, мађарски представици улазили су у комбинације које су, рецимо, дале легитимитет бојкотованим изборима из 1997. године.
Никада Срби нису уживали већа права у Мађарској: између два пописа њихов, иначе скромни број, је порастао за 25 одсто
Умни довољно да буду на обе стране, представници мађарског народа у Србији били су важан део победничког ДОС-а 2000. године. Утицајни да брзо стану на чело АП Војводине, у којој њихов народ никада није чинио ни релативну већину, а сада је близу једне шестине становништва. У то време долази до инцидената у појединим вишенационалним срединама каква је Темерин. Било је то доба сваковрсних уцена и понижења Србије. Посета председника Мађарске, Ференца Мадла, имала је тај циљ. Ипак, премијер Коштуница и председник Тадић, наступили су као ретко када заједно и спречили такав развој.
Било је у српско-мађарским односима, наравно и другачијих примера. Као што се „сироти“ Пера Сегединац жртвовао за сиромахе Мађаре и Србе, па су га тако у Будиму и запамтили; мађарски премијер Пал Телеки, потписник споразума о пријатељству Југославије и Мађарске, убио се 1941. у знак протеста што је његова племићка реч вољом савезника Хитлера погажена.
Помирење Срба и Мађара почело је још за време власти демократских странака. Оно је извршено преко установа, каква је САНУ. По цену тога да Јован Дамјанић добије споменик у Србији. Ипак, камо среће да је та српска испружена рука пријатељства нашла одговора међу братским народима какви су Хрвати или Бугари. Мађарска је успоставила, посебно после 2010. и доласка Виктора Орбана на власт, најближе односе са Србијом, подржала ју је у свему, од права Републике Српске до Косова и Метохије, гласала против неискрене и зле немачко-британске резолуције о геноциду у Сребреници у Уједињеним нацијама. Никада Срби нису уживали већа права у Мађарској: између два пописа њихов, иначе скромни број, је порастао за 25 одсто!
Поједини историчари верују да су сукоби Срба и Мађара за време Ракоцијевог устанка почетком 18. века, заостајали само за страдањем Срба у НДХ четрдесетих година 20. века
Виктор Орбан је 1999. као премијер забранио да НАТО изврши завојевање Србије са територије Мађарске. У току је мађарски покушај да Србију избави из матице сукоба САД и Руске Федерације и помогне прелазак НИС-а из руских у мађарске руке. Без обзира на идеологију и манир Орбан није био недемократски политичар. Не верујем да ће будућност показати да је био непоштенији од корумпираних и однарођених западних елита. Срби не треба да се мешају у мађарске односе. Природно је да српска опозиција лоше гледа на партијско братимљење и заједничке кампање СНС-а и ФИДЕС-а. Ипак, само неко ко мрзи Србе и Србију може да се радује тријумфу који себи приписују НАТО и његова цивилна агентура предвођена Сорошима.
Србија никада није била слична Мађарској. Велике разлике које су два народа раздвајале, у наше време и у измењеним околностима почеле су да их спајају. Питање је да ли би Срби да немају историју западног завојевања, асимиловања и прогона имали снаге и родољубља да икада изаберу политичаре сличне Орбану. Народ чији су се националисти пре четири деценије дичили Мекдоналдсом а чији интелектуални национализам предводи човек који би желео да постанемо правосавни Хрвати док му у селу предака нема више нити једног Србина, нема такве аспирације. Ипак, верујем да су оба народа научила лекцију, па се надам и да ће промена у Будимпешти бити невелика кад је реч о стратешким опредељењима која су у овом тренутку једина праведна и часна.
