Колико Американце кошта рат у Ирану? Од званичног извештаја до скривених трошкова

Када је амерички председник Доналд Трамп 28. фебруара покренуо Операцију „Епски бес“, предвиђао је да ће трајати „четири до пет недеља“. Пет месеци касније, рат у Ирану и даље бесни, а амерички порески обвезници сносе све већи рачун.

Пити Хегсет, амерички министар одбране, признао је да је сукоб већ коштао најмање 37,5 милијарди долара, упозоривши да Пентагону понестаје новца. Ипак, стручњаци предвиђају да је прави трошак вероватно далеко већи и штетнији по америчку економију него што је ико могао да претпостави, пише британски Телеграф.

– Бројку од 37,5 милијарди долара треба посматрати као врх леденог брега. Већина чланова Конгреса ту бројку не схвата озбиљно – рекла је професорка Линда Џ. Билмес са Универзитета Харвард, једна од водећих америчких стручњакиња за економију рата.

Професорка Билмес, ауторка две књиге о трошковима рата у Ираку, истакла је да Хегсетова цифра потпуно искључује средњорочне и дугорочне трошкове сукоба.

Према анализи британског Телеграфа, стварни трошак рата у Ирану до 24. јула коштао је Американце 151,3 милијарде долара.

Ако рат настави овим темпом, та бројка би до краја године могла да порасте на 311,3 милијарде долара.

Утицај се већ осећа код потрошача. Цене бензина биле су 21,7 одсто више, а цене дизела чак 36,7 одсто. Цена Брент сирове нафте скаче од крајности до крајности од почетка рата, често прелазећи 100 долара по барелу.

Неке процене су још знатно више. Професорка Билмес рекла је да би, када се узме у обзир пуни трошак сукоба, коначни рачун могао да достигне билион долара. Ово финансијско оптерећење ствара политичку главобољу Трампу.

Сукоб се показао непопуларним широм политичког спектра, а то ће се вероватно видети када Американци 3. новембра изађу на биралишта да одлуче о равнотежи снага у Конгресу.

ФОТО: Aaron Schwartz/INSTAR Images/Profimedia

Лорел Рап, директорка програма за САД и Северну Америку у Чатам Хаусу и бивша званичница Стејт департмента, рекла је да је трошак рата оставио председника у „политички опасном тренутку“.

– Многи од тих бирача ће гласати о економским питањима, а економски изгледи тренутно нису баш ружичасти због високих цена горива и прилично високе инфлације. Те реалности се вероватно неће решити до новембра – рекла је.

Трампов најновији нето рејтинг одобравања такође стоји на –19,5 одсто, у паду са око –11 одсто пре почетка рата.

Финансијско оптерећење праћено је растућим људским губицима.

Осамнаест америчких војника погинуло је у сукобу, иако Пентагон званично рачуна само 14 смртних случајева јер искључује четири војника погинула након примирја најављеног у априлу.

Трампова администрација суочава се са поновљеним критикама због непрозирности у извештавању о људском данаку рата.

Мазијар Гијаби, директор Центра за персијске и иранске студије на Универзитету у Ексетеру, рекао је: Ова председничка администрација делује посебно забринута због начина на који се појављује у очима јавности.
То подстиче прикривање повреда и уништавања веома скупих војних средстава.

Према анализи британског Телеграфа, Иран је оштетио најмање 20 америчких војних објеката у региону од почетка сукоба, укључујући три најсавременија система батерија противбалистичких ракета на ваздухопловним базама Ал Руваис и Ал Садер у Уједињеним Арапским Емиратима и ваздухопловној бази Мувафак Салти у Јордану.

Иза финансијског и људског данка лежи још један трошак који је теже квантификовати: амерички глобални положај.

ФОТО: Evgeny Karandaev/Shutterstock

Аналитичари кажу да сваки додатни долар и војно средство упућено на Блиски исток смањује способност Вашингтона да одвраћа ривале другде, посебно Кину и Русију.

– Научили смо у ратовима у Ираку и Авганистану да трошкови имају дуг реп – рекла је професорка Билмес

Рат у Авганистану трајао је 19 година и 10 месеци и коштао је процењених 2,26 билиона долара. Распоређено равномерно, његових првих пет месеци коштало би отприлике 47 милијарди долара – знатно мање од тренутно процењеног трошка иранског сукоба у истом периоду.

Професорка Билмес је такође приметила да је 2001. амерички буџет био у суфициту и да је Вашингтон трошио око 8 одсто укупног буџета на плаћање камата на државни дуг.

Данас је амерички дуг порастао на 100 одсто БДП-а, трошкови задуживања су виши, а земља троши 15 одсто буџета на камате.

– Дакле, рат у Ирану ће вероватно имати дугорочне негативне фискалне последице чак и ако га ускоро окончамо – додала је. Пет месеци у сукобу за који је Трамп предвидео да ће трајати недељама, Пентагонова цифра од 37,5 милијарди долара може се показати само као уводно поглавље укупног америчког рачуна.