Бриселска администрација никада није гледала сасвим благонаклоно на Србију, иако је одавно заузела став да нашу државу треба придружити великој европској породици.
Од почетног залагања за то да се Србија представи као солидан партнер на трасирању заједничког пута ка Европској унији, испоставило се да су кључне фигуре које је Брисел поставио да регулишу све могуће препреке на том путу били људи који не само да не изазивају поверење у нашем народу већ су дискутабилни по питању многих животних и професионалних одлука.
Док ЕУ говори о „владавини права“ и „геополитичком усклађивању“, на клизав терен који се тиче афирмације демократских вредности у евроскептичном српском друштву шаље оне чије су биографије испреплетене с оперативом тајних служби, обојене активним учешћем у војним акцијама или појављивањем у најморбиднијим списима.
Ове фигуре, дакле, као да нису изабране упркос својим каријерним мрљама, већ управо због њих, као уцењени војници бриселске врхушке који ће без поговора извршити сваки задатак дисциплиновања „непослушних“ држава.
Од удбашице до комесарке
Словенка Марта Кос у функцији комесарке за проширење ЕУ персонификација је таквог изасланика. Док с говорнице проповеда о демократији, њену биографију прате авети прошлости документоване у недавно објављеној књизи Комесарка словеначког публицисте Игора Омерзе.
ФОТО: REUTERS/Omar HavanaПрема тим наводима, који су изазвали огромну буру у региону, Кос је била регистрована као сарадница Удбе под псеудонимима „Тара“ и „Бланка“. Треба ли уопште помињати колико је контрадикторно да судбину Србије на путу ка ЕУ кроји и о европским слободама подучава особа чија се прошлост везује за службу која је те слободе деценијама сузбијала.
Ипак, њен профил лојалног кадра чини је идеалним шрафом у бриселској машинерији која захтева беспоговорно извршавање наредби одозго.
Известилац из „Олује“
Именовање некадашњег шефа хрватске дипломатије Тонина Пицуле за известиоца Европског парламента за Србију отвара питање свесне провокације Брисела упућене Београду. Пицула није само европосланик, већ и политичар чији је идентитет прожет стварањем хрватске државе у крви ратова 90-их, што га чини дубоко необјективним арбитром око било каквих српских интереса.
ФОТО: Martin Bertrand / imago stock&people / ProfimediaИзмеђу редова његових строгих извештаја и лекција Србији о „суочавању с прошлошћу“, немогуће је не видети упечатљиву улогу коју је имао у ратном вихору. Као учесник операције „Олуја“, којом је српски народ протеран са својих огњишта, Пицула данас наступа с позиције силе коју му даје бриселска значка.
Дипломата мрачног досијеа
По многима најопаснија фигура у овом бриселском механизму јесте Мирослав Лајчак. Овај „вечити“ дипломата за Балкан, чија присутност у дијалогу Београда и Приштине годинама није доносила ништа осим притисака на српску страну, важи за човека с везама које сежу дубоко у мрачне ходнике глобалне моћи.
ФОТО: AA/ABACA / Abaca Press / ProfimediaДок се до краја мандата званично бавио „нормализацијом“, Лајчаково име се у круговима који прате трансатлантску архитектуру утицаја провлачи кроз контексте који леде крв у жилама.
Посебно су узнемирујуће спекулације о његовом присуству у контактима који се помињу у фамозним „Епстиновим фајловима“. Присуство у списима у вези с мрежом сексуалног предатора оставља неизбрисиву мрљу на моралном профилу човека који је Србији постављао услове.
