Док дипломате говоре о могућем миру, Москва и Кијев настављају да шире домет удара, развијају ново оружје и шаљу поруку да је прекид ватре и даље далеко од реалности
Ни после више од четири године исцрпљујућег рата између Русије и Украјине мир се не назире. Макар то показује ситуација на терену. Приче о прекиду рата, не само да се не чују од заглушујуће буке дронова и експлозија, већ у овом тренутку делују као пука дипломатска форма.
Да је стварност далеко од прекида ратних дејстава показали су недавни догађаји – Украјина је извела један од најжешћих напада дроновима на московску област, док је Русија одговорила снажним ударом на Дњепар.
МОСКВА НЕ СПАВА МИРНО
Кијев је и ранијим повременим ударима доводио у питање мит о недодирљивости руске престонице, а недавним нападима га је додатно уздрмао.
У ноћи између 16. и 17. маја Украјина је напала 10 руских региона са више од 550 дронова. Гувернер Московске области Андреј Воробјов је саопштио да су најмање три особе погинуле у нападу, укључујући две у селу Погорелки и једну у Химкију.
Такође, градоначелник Сергеј Собјањин је навео да је у покушајима напада дронова на Москву повређено 12 људи.
„Као резултат напада дронова, према прелиминарним подацима, повређено је 12 људи“, рекао је градоначелник. Како је објаснио, већина жртава је повређена у близини улаза у Московску рафинерију нафте.
Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да су напади на област Москве „потпуно оправдани“ одговор на украјинске градове.
„Овог пута, украјинске способности дугог домета досегле су Московску област. Јасно поручујемо Русима: њихова држава мора окончати свој рат“, рекао је Зеленски.
Наговештај да би нешто слично могло да се догоди добили смо почетком овог месеца.
Председник Украјине Володимир Зеленски истакао је да је руски ноћни напад на Дњепар и регион трајао више од шест сати
Русија је 9. маја обележавала Дан победе – симбол руске војне моћи и историјског идентитета – који је протекао у другачијој атмосфери у односу на претходне године. Не само да на Црвеном тргу није било војне технике, већ су и мере безбедности биле појачане. Испоставило се да стрепња од дубине украјинских удара није била без разлога.
Украјински напад на московску област не мери се толико кроз војни ефекат, колико кроз његов психолошки значај. Није толико важна штета на инфраструктури колико демонстрација чињенице да ни руска престоница није сигурна и да њени грађани више не могу мирно да спавају.
Украјина је последњим нападима истакла две важне ствари у први план – да њене беспилотне летелице имају домет да стигну до срца Русије и да се Кијев више не либи удара на стратешке циљеве попут нафтних постројења, кључних за руску економију.
СИЛОВИТ ОДГОВОР
Русија је и те како свесна тога, зато се на одговор није чекало дуго.
Москва је покренула комбиновани напад на Украјину са више од 500 дронова и 20 ракета, а главна мета био је град Дњепар и околни региони. Страдала је и Одеса где су руски дронови оштетили стамбене зграде, школу и обданиште, а према украјинским наводима повређене су 22 особе.
Такође, према извештајима украјинских власти погођена су и три брода у Црном мору која су пловила под страним заставама, укључујући један кинески брод.
Председник Украјине Володимир Зеленски истакао је да је руски ноћни напад на Дњепар и регион трајао више од шест сати.
„Ракетни напад оштетио је стамбену зграду, а тешко је погођена и друга цивилна инфраструктура. Напад је такође циљао енергетске објекте и стамбене зграде широм региона“, рекао је Зеленски у објави на друштвеној мрежи X.
Зеленски је, између осталог, додао да Европа мора да има сопствене антибалистичке системе.
„Још једном понављамо – потребни су нам сопствени антибалистички капацитети и јача украјинска противваздушна одбрана управо сада. Ова недеља ће бити фокусирана на сарадњу са нашим партнерима на јачању заштите живота“, закључио је председник Украјине.
Међутим, Русија је са интензивним ударима широм Украјине наставила и у ноћи између 18. и 19. маја када је два пута нападнут Харков, приликом чега су забележене и цивилне жртве.
Такође, руски дронови су напали и неколико објеката гасне инфраструктуре у северној украјинској области Чернихив, саопштила је државна нафтна и гасна компанија Нафтогас.
ФОКУС НА ДОМАЋУ ПРОИЗВОДЊУ
Док Зеленски неуморно наставља да тражи помоћ од западних парнера, Украјина, истовремено, тежи да њена војна индустрија постане што самосталнија и ефикаснија.
Управо у те амбиције уклапа се последње побољшање украјинског арсенала дугог домета – прва украјинска једрилица.
Овај развој је битан из више разлога: прво јер је реч о оружју које Русија често користи на бојном пољу, а друго јер је реч о оружју домаће производње.
„Овог пута, украјинске способности дугог домета досегле су Московску област. Јасно поручујемо Русима: њихова држава мора окончати свој рат“, рекао је Зеленски
Како је украјински министар одбране Федоров објаснио развој једрилице, која носи бојеву главу од 250 килограма, трајао је 17 месеци, а пилоти већ вежбају борбене сценарије и прилагођавају оружје за употребу у стварним ратним условима.
„Ово није копија западних или совјетских решења, већ оригинални производ украјинских инжењера, дизајниран да ефикасно погађа утврђења, командне пунктове и друге непријатељске циљеве десетине километара иза линије фронта након лансирања“, рекао је Федоров.
Реч је о авионској бомби опремљеној крилима и системима за навођење, што јој омогућава да лети на велике удаљености до циља, уместо да пада директно на њега.
Док се у дипломатским круговима и даље говори о могућем миру, Москва и Кијев настављају да шире домете својих удара, развијају ново оружје и очигледно рачунају на наставак исцрпљујућег сукоба, а што су обе стране спремније то ће бити теже разговарати о прекиду ватре. Ситуација на терену не само да изгледа тако да ниједна од страна не размишља, макар искрено, о миру, већ последњи догађаји сугеришу да би рат могао да уђе у нову фазу. Ону у којој ће у фокусу бити напади дубоко иза линија фронта, а психолошки притисак на цивилно становништво још већи.
