Председник Демократске народне партије (ДНП) Милан Кнежевић пре неколико дана је из Вашингтона путем друштвених мрежа изнео тврдње о могућем даљем сценарију у вези са повлачењем признања Косова у црногорским општинама, доводећи у тај контекст амбасадора
Европске уније Јохана Сатлера и његов наводни утицај на парламентарну већину.
Он је тада амбасадору Сатлеру спочитао да је окупио представнике парламентарне већине, условљавајући их да у њему више неће имати партнера уколико наставе са отпризнавањем Косова.
Проблем ДНП-а, како је Кнежевић тада рекао, је тај што не слушају Сатлера и не иду на инструкције код њега.
“А гувернер Црне Горе, председник свих председника, сунце које никад не залази и месец који вечито бди над нама, његова екселенција Јохан Сатлер, након отпризнавања тзв. државе Косово у Скупштини општине Пљевља окупио је парламентарну већину и запријетио им да им он неће више бити партнер ако се деси још једно отпризнавање. Нажалост, изгледа да су се сви обавезали да више неће бити отпризнавања и положили заклетву Сатлеру под Рибницом. Нажалост, сви изузев Демократске народне партије. И да сад којим случајем ово чује сердар Јанко Вукотић, Марко Миљанов, краљ Никола, како један бироктрата из ЕУ наређује читавој Црној Гори шта смије, а што не смије да ради, вероватно би се преврнули у гробу или би устали из гроба и дошли пред све нас, да нас питају “Ко сте ви? Чији сте ви? За кога смо ми проливали крв и за кога смо се ми борили свих оних деценија? За Сатлера или за вас?”, поручио је Кнежевић.
Упитао је да ли је сердар Јанко Вукотић крварио на Мојковцу борећи се против Аустријанаца и Немаца, да би сада, како је навео, један Аустријанац Црној Гори објашњавао да не смемо да отпризнамо Косово.
“И да би објашњавао да је краљ Никола био у заблуди кад је написао песму: “Онамо, ‘намо… да виђу Призрен!/Та то је моје — дома ћу доћ’!/Старина мила тамо ме зове/ту морам једном оружан поћ’ “, закључио је он.
Судећи по сценарију који се управо догодио данас, очигледно је да су се потврдиле тврдње лидера ДНП-а, пише портал Адриа.
