Мало је глумица које су, попут Ен Хатавеј, прешле пут од универзалне љубимице публике до колективне интернет мете, па затим поново до статуса једне од најцењенијих звезда своје генерације
Док се публика широм света и даље радује повратку Енди Сакс у филму The Devil Wears Prada 2, Ен Хатавеј истовремено привлачи пажњу и сасвим другачијом улогом. У филму Mother Mary она игра славну поп звезду на ивици нервног слома, жену која се под теретом славе, очекивања и сопственог имиџа полако распада пред очима публике.
Тешко је у овој трансформацији не приметити иронију. Јер ако постоји холивудска глумица која из прве руке зна како изгледа живот под притиском туђих очекивања, онда је то управо Ен Хатавеј.
Прича о њој занимљивија је чак и од еликсира вечне младости који је, наводно, пронашла.
Мало је глумица које су прошле пут од универзалне љубимице публике до готово колективне интернет мете, па затим поново до статуса једне од најцењенијих звезда своје генерације. Још мање је оних које су све то преживеле.
Превише савршена
Наиме, у једном тренутку Ен Хатавеј је постала симбол жене којој су људи почели да замерају управо оно што би, према свим правилима, требало да буде њена највећа предност. То што делује – превише савршено.
Када се 2001. године појавила у филму The Princess Diaries, Холивуд је добио нову принцезу. Била је духовита, шармантна и природна да се публика лако веже за њу. Деловало је као да је пред њом унапред зацртан пут којим су раније прошле Џулија Робертс, Сандра Булок и друге велике звезде романтичних комедија. Само што Ен Хатавеј по сваку цену није желела да остане заробљена у тој улози.
Док су јој нудили све више сличних ликова, она је бирала другачије путеве (Brokeback Mountain или Rachel Getting Married). А онда је стигла Фантина. За улогу у филму Les Misérables обријала је косу, драстично смршала и прошла кроз физички и психички веома захтеван процес. Оскар за најбољу споредну глумицу био је логична последица. Ипак, управо тада догодило се нешто што нико није очекивао. Док су јој колеге аплаудирале, интернет је почео да јој окреће леђа.
Амерички медији чак су смислили и посебан израз – „Hathahate“. Феномен је био толико раширен да су новинари, психолози и социолози покушавали да објасне зашто је једна успешна глумица постала мета подсмеха и нетрпељивости.
Волимо успешне људе, али не превише успешне. Волимо лепе људе, али не оне који делују недостижно. Волимо и талентоване људе, али нам је некако лакше када видимо да се и они повремено саплићу о свој таленат. А Ен Хатавеј се дуго није саплитала. Док није почела. Случајно или намерно.
Мирна лука
Тек када је почела у медијима отвореније да говори о својим несигурностима, страховима и притисцима које носи живот под рефлекторима, јавност је почела мало другачије да је посматра. Као особу од крви и меса, а не као пажљиво изгланцан холивудски производ.
Данас делује да је Ен Хатавеј у мирној луци сопствене каријере. Зато је, у ствари, врло разумљиво што се управо сада вратила лику Енди Сакс, девојке која је покушавала да пронађе своје место у свету опседнутом статусом, изгледом и туђим очекивањима док, истовремено, у Mother Mary игра жену коју су иста та очекивања готово сломила.
Две улоге, два потпуно различита света, али једно исто питање. Колико дуго човек може да се бори са сликом коју су о њему створили други?
