Земље у развоју које подржавају Русију или Иран могле би у будућности да остану без помоћи Европске уније (ЕУ), док би европске компаније могле да добију повлашћен положај у пројектима финансираним из фондова ЕУ, изјавила је данас висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас.
Говорећи уочи састанка министара држава чланица ЕУ задужених за развој у Бриселу, Калас је рекла да Унија мора да постане „више стратешка“ у начину расподеле развојне помоћи у условима појачаног геополитичког ривалства и сукоба.
– Ако партнер подржава Русију или Иран, онда морамо да прилагодимо наш ангажман у том случају – рекла је Калас, пише Еурактив.
Она није прецизирала на који начин би евентуалне промене биле уграђене у будућу политику ЕУ, али је нагласила да је потребно да се пронађе равнотеже између наставка помоћи и заштите европских интереса.
– Не ради се о потпуном повлачењу помоћи, већ о томе да Европа води рачуна и о сопственим интересима – рекла је Калас.
Европски комесар за развој Јозеф Сикела изјавио је да би предност европских компанија требало да буде саставни део будуће развојне помоћи ЕУ.
– У свету у којем су инвестиције, инфраструктура и ланци снабдевања постали инструмент моћи, спољна политика не може да буде сентиментална – рекао је Сикела.
Поједини посланици Европског парламента упозорили су да развојна помоћ не сме да се везује искључиво за интересе европских компанија и конкурентност ЕУ, науштрб борбе против сиромаштва.
Белгијски министар спољних послова Максим Прево упозорио је да ЕУ не сме да се повлачи из помоћи земљама у развоју у тренутку када Сједињене Америчке Државе смањују међународну помоћ.
„Европа не сме да остави празнину коју би други могли да попуне још прагматичнијим и интересно вођеним приступом“, рекао је Прево.
Како појашњава Еурактив, изјаве долазе у тренутку када руководство ЕУ припрема наредну фазу инвестиционе стратегије „Глобална капија“, вредне 300 милијарди евра, која ће бити део новог седмогодишњег буџета Уније.
Контроверзе су, напомиње европски портал, изазване пројектом у Сенегалу вредним више од 320 милиона евра, који финансира ЕУ, а за који се очекује да буде додељен компанији повезаној са кинеском владом, за коју је раније утврђено да је прекршила европска правила о страним субвенцијама.
