,

Како су хашки злотвори судили Младићу?

Ратко Младић на суђењу у ХагуФОТО: MARTIN MEISSNER/AFP/Profimedia

Подсећамо на изјаву Јонаса Нилсена, сарадника судије Хашког трибунала Алфонса Орија.

Хашки трибунал нема доказа о састанку војног врха Републике Српске, на ком је наводно договорено извршење кривичног дела у Сребреници, јавно је признао Јонас Нилсен, сарадник судије Хашког трибунала Алфонса Орија, председавајућег Судским већем, које је у првостепеном поступку осудило генерала Ратка Младића на доживотни затвор.

Нилсен се, на предавању у Институту Асер, није устручавао да каже да се, уместо доказа, прибегло закључивању на основу претпоставки.

Доживотни затвор и осуду за геноцид у Сребреници генералу Ратку Младићу хашке судије засновале су на претпоставци. Не располажу писаном одлуком, па чак ни белешкама, али су пресудиле за удруживање у циљу извршења наводног геноцида у Сребреници на основу претпоставке о наводном састанку војног врха Републике Српске 12. јула 1995. године, на којем је договорено извршење кривичног дела.

Нилсен у свом обраћању спекулише и да ли је била ноћ или дан када се наводни састанак одржавао, па тврди да су доказали да је било присутно комплетно војно руководство. Потом признаје:

– Није било састанка на ком је договорено извршење тог дела. Понављам, није било писане одлуке, није било војних састанака или било чега сличног. Некако смо морали све да сазнамо из промене става и понашања свих оних који су били укључени. Судије су се бавиле класификацијом — шта је било речено одређени дан, о чему је разговарано увече и о чему је разговарано дан касније, а нарочито је било важно присуство неких сведока-инсајдера који су касније сведочили.

Нилсен је потврдио и да је, након што је пре Младића и генерал Војске Републике Српске Радислав Крстић осуђен за геноцид у Сребреници, ово кривично дело требало опет доказивати, што није учињено.

БАНЕР