За земљу за коју је Доналд Трамп својевремено рекао да „даје само лажи и обмане”, а Џозеф Бајден етикетирао као „најопаснију на свету”, улога домаћина који угошћава две зараћене делегације представља велику дипломатску победу ове државе.
Доналд Трамп је током првог мандата оптужио Пакистан да „даје уточиште терористима док прима милијарде долара америчке помоћи”. Данас, међутим, Исламабад покушава да пружи „уточиште” преговорима постајући посредник између Сједињених Америчких Држава и Ирана у тренутку када се простор за дипломатију сужава.
Улога Пакистана уследила је након вишемесечног грађења односа Исламабада са Трамповом администрацијом и година развијања дубоких веза са Техераном, што му је омогућило да се постави у средиште напора за решавање овог сукоба, пише Политика.
– Са задовољством објављујем да су Исламска Република Иран и САД заједно са својим савезницима постигли договор о тренутном примирју. Ступа на снагу одмах – поручио је 8. априла пакистански премијер Шехбаз Шариф на друштвеним мрежама имитирајући Трампов стил писања великим словима. Сат времена раније Трамп је рекао да је пристао на прекид ватре након разговора са Шарифом и начелником пакистанске војске. Ирански министар спољних послова Абас Аракчи тада је потврдио да је договор постигнут и захвалио пакистанским лидерима на њиховим „неуморним напорима”.
Иако је то двонедељно примирје званично истекло, дипломатски сат у Исламабаду и даље куца. Пакистанци настоје да врате Вашингтон и Техеран за округли сто, игноришући сигнале из Ормуског мореуза, где је Исламска револуционарна гарда (IRGC), упркос Трамповом продужетку прекида ватре, запленила два брода. Ипак, један пакистански званичник рекао је у среду за „Њујорк пост” да су посредници из његове земље добили позитивне сигнале из Ирана за поновно покретање преговора о окончању рата. Са друге стране, на питање овог медија о том могућем напретку упућено шефу Беле куће, лист цитира његову кратку СМС поруку: „Могуће је! Председник ДЏТ.”
ФОТО: Nouman_B/ShutterstockЗа земљу за коју је Доналд Трамп својевремено рекао да „даје само лажи и обмане”, а Џозеф Бајден етикетирао као „најопаснију на свету”, улога домаћина који угошћава две зараћене делегације представља велику дипломатску победу ове државе.
Донедавно Исламабад је сматран непоузданим партнером који је водио двоструку игру – пружајући подршку Вашингтону у рату у Авганистану, док је истовремено помагао талибанима. Чак и након америчког повлачења из Авганистана 2021, Пакистан је био у другом плану, пошто су се амерички званичници фокусирали на јачање односа са Индијом. Међутим, Пакистанци су убрзо након Трамповог реизбора почели да граде односе са њим и његовим најужим кругом, обезбедивши споразуме у области криптовалута и кључних минерала. Придружили су се и Трамповом „Одбору за мир”, номиновали га за Нобелову награду за мир прошле године и јавно му захваљивали за помоћ у окончању краткотрајног сукоба са Индијом прошлог маја – иако индијски званичници тврде да он у томе није учествовао. Такође, шеф Овалног кабинета је начелника пакистанске војске Асима Мунира назвао својим „омиљеним фелдмаршалом”, а њих двојица су се састала најмање три пута током протекле године. Управо Мунир је готово годину дана разговарао о Ирану са Трампом, као и током ручка у Белој кући прошлог јуна, након којег је амерички председник рекао да пакистански званичници „веома добро познају Иран, боље него већина”.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Са друге стране, деценије дубоких веза са Ираном и граница дуга око 900 километара објашњавају зашто Пакистан има такво знање, а Исламабад је дуго преносио поруке Вашингтону у име Техерана. Поред тога, процењује се да у Пакистану живи више од 30 милиона шиита, од којих су многи религиозни, односно којима је врховни вођа Ирана уједно и духовни водич.
Ту су, наравно, и лични интереси да се рат оконча што пре. Пакистан око 85 одсто нафте и гаса увози преко Ормуског мореуза, док око 20 милијарди евра годишње долази у државу од грађана који раде у земљама Персијског залива. Такође, ирански напади на Саудијску Арабију прете да увуку Пакистан у сукоб у складу са саудијско-пакистанским одбрамбеним споразумом, према којем се напад на једну земљу сматра нападом на другу.
– Пакистан Блиски исток види као најважнији регион на свету за своје интересе. Можда је изложенији последицама рата него било која друга земља у региону због своје зависности од Блиског истока и географског положаја – рекао је Мајкл Кугелман, виши сарадник за Јужну Азију у Атлантском савету.

