Избори у Мађарској све више попримају обележја референдума о будућем правцу Европске уније, а у средишту целе приче је политика мађарског премијера који одлучно одбија да шаље војнике, оружје и новац Украјини
Ако је почетак рата у Украјини показао готово неупитно јединство Европске уније, четири године касније тај сукоб све више делује као терет под којим би њена кичма могла да попусти.
Да се јединство у европској породици више не подразумева, до коске су оголиле тензије на релацији Кијев-Будимпешта и Кијев-Брисел, и то у сред предизборне кампање у Мађарској.
Сукоб се манифестује кроз блокаду финансијске помоћи, дипломатске оптужбе и шпијунске афере.
Једно је сигурно – политика Виктора Орбана за многе у Бриселу представља „прст у око“.
Орбан је више пута истицао да Мађарска неће слати војнике, оружје, ни новац Украјини, истичући да Кијев жели кредите и већа издвајања која би довела до тога да дугове плаћају следеће генерације у Мађарској.
„Мађарска неће играти ову игру“, поручио је Орбан.
Сукоб је додатно продубљен након одлуке мађарског премијера да се повуче из договора иза којег су првобитно стале све чланице ЕУ – зајма од 90 милијарди евра за Кијев. Орбан је променио став одмах након прекида испоруке руске нафте кроз нафтовод „Дружба“, чиме је блокирана реализација тог аранжмана, иако председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поручује да ће Унија пронаћи начин да омогући кредит Украјини упркос противљењу Мађарске.
ФОТО: Компас/ИлустрацијаШпијуни у Будимпешти
Док Европска унија оптужује Орбана да подрива европско јединство, мађарски премијер узвраћа тврдњама да су интереси чланице ЕУ стављени иза интереса Кијева, оптужујући Володимира Зеленског да се својим деловањем директно меша у предизборну кампању у Мађарској. Он је, такође, позвао Европску комисију да подржи Мађарску у „неутрализацији енергетског оружја које користи Украјина“.
„Недостатак спремности Украјине да поново отвори нафтовод Дружба последица је искључиво политичких разлога, са намером да се меша у текућу предизборну кампању у Мађарској“, навео је Орбан.
А како изгледа мешање Украјине на које упорно указује Орбан? Према његовим речима, на сцени је шпијунажа.
Орбан је још 26. марта затражио од председника Украјине Володимира Зеленског да одмах повуче припаднике украјинских служби из Мађарске. Он је истакао да избори у Мађарској никада раније нису били изложени тако великом страном мешању.
Последње информације поткрепљене снимком саслушања ИТ стручњака којег је привела мађарска безбедносна служба, указују на то да су украјинске обавештајне службе врбовале држављанина Мађарске, који је деловао у интересу опозиционе странке Тиса, уочи парламентарних избора заказаних за 12. април.
„Нема више питања. ИТ стручњак је признао да су га врбовали Украјинци. Његов исказ је јаван и свако може да га чује. Мађарска контраобавештајна служба урадила је оно што је требало. Бранићемо мир и безбедност Мађарске“, огласио се Орбан.
Последњих дана мађарска влада објавила је и доказе о присуству припадника и агената украјинске обавештајне службе на територији земље, који покушавају да дођу до државних тајни и делују у интересу опозиције. Између осталог, саопштено је да су Украјинци покушали да прислушкују мобилни телефон министра спољних послова Петера Сијарта, као и да су њихови агенти учествовали у раду странке Тиса.
(Не)јединство
Ипак, Мађарска на овом путу није усамљена. Засићеност ратом у сопственом дворишту створила је пукотину унутар ЕУ из које израњају још неке државе, попут Словачке и делимично Чешке и Италије, које све отвореније доводе у питање досадашњи курс Брисела према Украјини.
Поруке наведених држава варирају од суптилног до отвореног противљења према наставку финансијске и војне подршке Кијеву, али без обзира на тон сваке имају заједнички именитељ – потенцирање на питању колико кошта рат који се води на старом континенту.
Ако се мало вратимо уназад, видећемо да је Вашингтон 2022. био најгласнији заговорник тезе да је рат у Украјини борба за одбрану Европе, али се касније тај наратив битно променио. Да то заправо никада није био амерички рат, већ сукоб који су Сједињене Америчке Државе подгревале са сигурне дистанце, постало је очигледно када је Доналд Трамп почео да заврће финансијску славину, пребацујући највећи терет на земље Европске уније.
Додатну потврду, овој тези, недавно је дао Марко Рубио, који је поручио да „Украјина није амерички рат“. Такав заокрет не би требало да изненађује, јер ситуација у свету се променила, баш као и динамика односа између Вашингтона и Москве. Са друге стране, Европска унија све мање делује као јединствени блок, а све више као дипломатско бојиште са сопственим линијама фронта. Стога не чуди поларизација која је уследила током изборне кампање у Мађарској – јасно је да Брисел и Кијев не гледају благонаклоно на опстанак Орбана на власти, али он је тврдоглав.
Узимајући у обзир да је Мађарска у текућој деценији најчешће оспоравала одлуке осталих чланица ЕУ, јасно је зашто би многи у Бриселу, на Орбановом месту, радије видели кандидата Тисе, Петера Мађара. Орбанов пораз представљао би велику победу за већину европосланика
Два приступа
Сукоб о којем говоримо досегао је пун интензитет управо током предизборне кампање у Мађарској, и то није случајно. Овај спор скренуо је светла рефлектора на два различита приступа унутар Европе. Док једна група држава, блиска политици Брисела, себе види као геополитичког актера, друга, окупљена око гласа Виктора Орбана, инсистира на заштити националних интереса.
Због тога избори у Мађарској, заказани за 12. април, излазе из оквира унутрашње политике и прерастају у својеврсну дилему којим ће путем Европа кренути – између наставка безрезервне подршке Кијеву или окретања националним интересима.
Узимајући у обзир да је Мађарска у текућој деценији најчешће оспоравала одлуке осталих чланица ЕУ, јасно је зашто би многи у Бриселу, на Орбановом месту, радије видели кандидата Тисе, Петера Мађара. Орбанов пораз представљао би велику победу за већину европосланика.
Оцене политичких аналитичара су такве да би исход априлских избора могао да има велике последице не само по Мађарску, већ и по политичке партије које на ЕУ гледају као Орбан – савез држава које задржавају право на сопствене приоритете.
У тренутној ситуацији када САД води свој рат, док енергетска криза Русији доноси више користи него штете, а ЕУ сноси терет финансирања сукоба у Украјини – још неке европске владе које би следиле Орбанову доктрину представљале би озбиљан проблем. Такав развој догађаја могао би не само да угрози јединствену подршку Украјини, већ и да постане потенцијална прекретница за будућност Европске уније.
Зато избори у Мађарској 12. априла нису тек још један национални политички догађај.
Некадашња сагласност око безусловне подршке Украјини данас се круни под теретом економских последица и замора ратом. Зато се не поставља питање да ли Будимпешта подрива европско јединство, већ да ли оно уопште постоји. Кроз призму све видљивијих неслагања јасно се примећује шта је Европа изгубила одласком Ангеле Меркел, можда не јединство као такво, али свакако способност да га очува.
