Према свим правилима дигиталног доба, фудбал је морао да постане некако мањи, краћи, сажетији, да стане, ако је могуће, у један Инстаграм рилс. А догодило се управо супротно
Почело је. Дословно пола света више не рачуна време у односу на посао, излазак или кафу с пријатељима. Све обавезе уклапају се тако да остане „рупа“ од два сата, таман колико траје, са паузом у полувремену и судијском надокнадом, једна фудбалска утакмица. И тако ће бити све док 19. јула не добијемо новог, или можда старог, првака света.
Да је неко пре двадесетак година покушао да предвиди како ће изгледати 2026. година, вероватно би погодио много тога. Рекао би да ћемо носити рачунаре у џеповима, да ће вештачка интелигенција одговарати на питања, да ће се новине преселити на телефоне, а телевизија на интернет. Вероватно би погодио чак и да ће пажња постати највреднија роба на свету.
Теже би, међутим, погодио нешто друго.
Да ће баш у таквом свету један од највреднијих производа на планети остати скоро непромењен.
У штампаном издању Српског недељника Компас, које је на киосцима од четвртка 18. јуна, можете да прочитате цео текст Како 90 минута сместити у 30 секунди? Па – никако.
