Кад ракете из освете полете

02. април 2026. 13:10

Сукоб на Блиском истоку, који је у моменту писања ушао у свој први месец и други дан, потврдио је Макијавелијеву тезу да рат можеш да започнеш кад год ти је воља, али не и да га завршиш тако

Слична мисао је далеко старија од Макијавелија и приписује се римском историчару Салусту, а потврђена је небројено пута кроз историју.

Овај пут делује као да ће цену ненаучених лекција из историје, осим зараћених страна, плаћати цела планета. Операција која је наводно требало да траје пар дана продужила се прво на пар недеља. Сад америчке процене помињу и неколико месеци као потенцијалну реалност.

Хормушки теснац је, по глобалну економију, вероватно и најважнији пловни пут на свету. Кроз њега је, пре почетка рата, пролазило до 20 % светске нафте. Данас кроз њега пролази једва 10 % од предратног протока. Такође, блокада истог представља највећи адут у потенцијалним преговорима између Ирана и Американаца.

Потенцијалним, пошто америчка страна тврди да су преговори већ у току, док иранска то категорички демантује, и поручује да су приче о преговорима само конструкција америчког председника, осмишљена да би утицала на цену нафте, која је ових дана достизала близу 120 долара по барелу. Обзиром да Трамп сваких неколико дана тврди да су преговори у току, не откривајући са киме преговара, остаје мистерија ко му је наводни саговорник у иранском државном апарату.

Треба напоменути да је нови врховни вођа Ирана, ајатолах Моџтаба Хамнеј, син бившег вође Али Хамнеја, убијеног у америчком ваздушном нападу на почетку сукоба, само један од многих ајатолаха у овој земљи.

Делује да су се Американци поново увукли у војну авантуру на Блиском истоку којој се у скорије време не назире крај

С обзиром на то да су их Американци изненада напали, у моменту када су преговори били у току и деловали као да имају шансе за успех, Техеран тврди да не виде логику у даљем разговору са Сједињеним Државама.

Иран је изнео списак максималистичких захтева да би обуставио ракетне и дронске нападе у региону. То укључује потпуно повлачење Сједињених Држава са Блиског истока и плаћање репарација за штету нанету током бомбардовања, између осталог. Мало је вероватно да ће Вашингтон прихватити ове услове, док Израел, који на Капитолу има јак лоби, сукоб са Ираном сматра егзистенцијалним.

Да ли је питање егзистенцијално или није, на крају крајева није ни важно док га једна страна за такво сматра. Када је та страна нуклеарна сила, као што то Израел, макар незванично, јесте, опасност од трагедије већих размера расте вишеструко. Када је питање егзистенцијално за неку државу, пораз није опција.

Али није све тако црно, јер је приметно да обе стране избегавају даље ескалације, што у виду гађања енергетских постројења, што у виду гађања постројења за десалинизацију, које арапским заливским државама, иначе америчким савезницима, представља реалну егзистенцијалну претњу.

Та постројења, због своје величине, представљају лаке мете чак и иранским, наводно, непрецизним ракетама, а обзиром да заливске државе у великом проценту зависе од њих за питку воду.

Ти проценти се крећу од 50 %–70 % у Саудијској Арабији (и више у урбаним центрима), до скоро 90 % у случају Катара, Бахреина и Кувајта. У случају њиховог уништења, те државе би престале да постоје као функционална друштва.

Амерички председник, у свету познат по својој непредвидивости, више пута је давао рокове за деблокаду Хормушког мореуза, после којих би наводно почео да гађа иранску енергетску инфраструктуру.

Дим и пламен се уздижу након израелског удара у близини кампа са шаторима у којем
су смештени расељени Палестинци у Деир ел-Балаху, централни појас Газе, 25. марта

Чињеница да би такви удари представљали ратне злочине одавно не представља никакву сметњу западним политичким елитама. Обзиром да нису изведени, барем не у већем обиму, јасан је показатељ да никоме није у интересу радикалан скок цена енергената који би исти изазвали.

За сада делује да Иран има одговор на све потенцијалне ескалације, вероватно због чињенице да је њихов ракетни програм развијан деценијама, баш са оваквим сукобом на уму. Ова муслиманска држава наводно има десетине, ако не и стотине хиљада ракета различите величине и домета. Обим и величина њиховог арсенала остаје мистерија, услед пространства и теренске конфигурације самог Ирана.

Додатно забрињава чињеница да су ирански регионални савезници, шиитске групације, Хути у Јемену и Хезболах у Либану, отпочели своје ракетне нападе на Израел. Први пре неколико дана, а други почетком марта. Хути у овом случају представљају већу опасност по глобалну економију. Подсетимо да су током израелских операција у Гази прошле године успели да ефектно затворе Црвено море за све бродове који су пловили за Израел и тако успели да банкротирају луку у Елијату. Зато остаје отворено питање да ли ће се за такав корак одлучити и у овом рату.

У овом моменту делује да су на геополитичком плану од овакве ситуације највише профитирали Руси, којима је Вашингтон укинуо санкције на извоз нафте, у још једном покушају да стабилизује цену овог енергента.

Док постројења лете у ваздух, а цена нафте скаче и пада са сваким новим ударом и сваком запаљивом изјавом зараћених страна, делује да су се Американци поново увукли у војну авантуру на Блиском истоку којој се у скорије време не назире крај.

Чињеница да би такви удари представљали ратне злочине одавно не представља никакву сметњу западним политичким елитама

Блумбергови извори наводе да су америчком председнику саветници казали да се припреми на цену нафте од 200 долара по барелу ако се рат настави до јуна, што би имало катастрофалне последице по светску економију.

Да ли ће ово бити моменат у историји који ћемо памтити као велику економску кризу и прекомпоновање или само још један краткотрајни сукоб америчких и персијских ракеташа, показаће време.

ЖИЛА КУЦАВИЦА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ

     Ормуски мореуз представља најпогоднији морски пут за нафту заливских земаља Блиског истока на путу за Индију и Кину. У мирнодопско време процењује се да петина морског транспорта нафте пролази кроз овај мореуз, што је око 20 милиона барела дневно.
     Историјски гледано, Ормуски мореуз је вековима био кључна трговачка тачка, од времена Персијског царства до савремених трговинских рута, често предмет сукоба великих сила.
     Дуж је око 63 км, а у најужем делу широк само 33 км. Обзиром да је пловни пут за поморски саобраћај широк само 3 км, спори теретњаци који њиме пролазе представљају лаку мету за било коју силу која би хтела да га блокира.
     Ормуски мореуз има и огроман геополитички значај, а Иран своју контролу над њим види као стратешку предност у односу на САД, Израел и Саудијску Арабију.
     Услед блокаде Ормуског мореуза, процењено је да око 1 900 пловила (танкера и других) чека на пролаз, усидрени у заливским лукама или у непосредној близини пролаза.
     Доказ да је Иран озбиљан у својој намери да контролише поморски саобраћај је чињеница да је до сада 12 теретних бродова оштећено од почетка рата, од којих је 7 толико оштећено да су њихове посаде морале да их напусте.
     Неколико индијских танкера, државе коју Иран не сматра непријатељском, успело је да преплови мореуз уз блиску координацију са тамошњим властима.
     Неки усидрени танкери у заливу налазили су се буквално један поред другог, а посаде су се телефонима договарале да деле воду, гориво и чак храну док чекају дозволу за пролаз.
     Процене су да ће потенцијални наставак ове блокаде до јуна подићи цену нафте скоро двоструко.