Годишњица мартовског протеста оголила је раскорак између страначке дипломатије и уличне енергије, па док се опозиција бави координацијом, студенти тестирају снагу сопствене аутономије пред изборе на локалу
Годишњица мартовског протеста у Београду послужила је као емотивни катализатор суботњих окупљања у 10 општина на позив студената, али се права битка за подршку грађана преселила на терен, где ће 29. марта бирачи одлучивати о својој судбини током наредне четири године.
Скупови који су се у суботу десили од Куле до Лучана оставили су иза себе јасну дијагнозу српске опозиционе сцене: срце је можда на левој страни, али су ноге прилично уморне. У том раскораку нашле су се две потпуно различите стратегије – с једне стране „кардиолошка“ иницијатива лидера Србија центра „Срце“ Здравка Поноша под називом ЕУ5, направљена као платформа за будуће парламентарне изборе; а с друге, директан наступ студентских листа које одбијају да буду само декор у туђим политичким пројектима, чврсто се држећи ранијег отклона и било какве повезаности с опозицијом.
Брисел већ месецима ишчекује формирање кредибилне алтернативе актуелној власти, а обриси тог решења назиру се у потенцијалном јачању сарадње унутар групе ЕУ5. Ову групацију чине опозиционе партије јасно усмерене ка европским интеграцијама, које кроз интензивну комуникацију с дипломатама покушавају да се наметну као стабилан партнер Западу. У тој екипи, осим Поношеве странке, још су и Странка слободе и правде, Зелено-леви фронт, Покрет слободних грађана и Народни покрет Србије, које су иначе још у децембру прошле године потписале договор о координацији активности према Европској унији, али се од тада нису изјашњавали о даљим заједничким подухватима.
У 10 општина где се 29. марта бирају одборници, глас не доносе европски идеали већ решења за локалне муке
Бриселска агенда на локалну
Међутим, парадокс формирања коалиције ЕУ5 у контексту мартовских избора лежи у дубоком раскораку између високе дипломатије и локалне теренске реалности. Док Брисел тражи јасно профилисан проевропски блок, ситуација на нивоу општина и градова диктира потпуно другачија правила живота.
Да би опозиција уопште угрозила власт на локалу, где су теме попут комуналних проблема и инфраструктуре примарне, форсирање ЕУ5 модела директно сужава коалициони капацитет на терену и ризикује расипање гласова.
Дакле, док се у Бриселу разговара о геополитици и усклађивању са спољном политиком ЕУ, просечан бирач у Србији на локалним изборима не гласа за „европске вредности“, већ како да се реши моћника који узурпирају власт на локалу. Инсистирањем на проевропском брендингу опозиција ризикује да против себе навуче знатан број незадовољних грађана који су против власти, али су скептични према ЕУ или им је та тема у локалном контексту потпуно небитна.
Одјек годишњице
Управо тај јаз између бриселских ходника и прашине српских локалних путева постао је болно видљив ове суботе када су се у 10 општина одигравале генералне пробе за предстојеће изборе. Док су се лидери групације ЕУ5 вероватно бавили финим подешавањем саопштења која ће задовољити европске стандарде, на трговима у Бору, Мајданпеку и Аранђеловцу одјекивала је једна сасвим другачија енергија.
Док власт слави одбрану институција, проевропска опозиција преводи бриселску подршку на језик комуналних проблема
У свакој од тих 10 општина студенти су инсистирали на истом формату, а то су кратки, директни говори локалних кандидата с њихових листа, уз обавезно подсећање на прошлогодишњи 15. март. А управо та годишњица послужила је као идеолошки рам у који су различити актери покушали да уметну сопствену слику будућности. За студентске листе, овај дан није био само „сећање на сузавац и звучно оружје“, већ жива демонстрација њихове аутономије.
Њихова акција „Бука против звучног топа“, темпирана у симболичних 19 сати и 11 минута, била је директан шамар покушајима страначког брендирања бунта. Студенти су јасно ставили до знања да њихова „километража“ на асфалту није валута којом ће се трговати у Бриселу, већ капитал који чувају искључиво за бирачке кутије 29. марта.
Политички расцеп
Опет, реторика власти у предизборној кампањи као да је додатно закомпликовала позицију проевропске опозиције. Интерпретацијом прошлогодишњих догађаја као „покушаја рушења државе“, власт је поново поставила замку у коју ЕУ5 лако може да упадне. Док опозиција бирачима покушава да се представи као „стабилан партнер Западу“, власт их на терену слика као „извођаче туђих радова“.
Тако се субота завршила као све очигледнија противречност српске политике. Имали смо власт која слави „одбрану институција“, студенте који на улици траже истину и одговорност за све претходне и будуће одлуке, а онда и проевропску опозицију која још увек покушава да одгонетне како се бриселска подршка преводи на језик локалних комуналних проблема.
Док 29. март неумитно пристиже, јаз између оних који пишу страначка саопштења и оних који месецима стварају притисак на улици остаје непремошћен. Без те синхронизованости, опозиција ризикује да на биралишта изађе с великим амбицијама, али без конкретног усмерења ка обичним грађанима.
СТАЊЕ НА ТЕРЕНУ
– У недељу, 29. марта, одржавају се редовни избори у 10 јединица локалне самоуправе
– Избори ће се организовати у граду Бору; општинама Аранђеловац, Бајина Башта, Кула, Књажевац, Кладово, Мајданпек, Лучани, Смедеревска Паланка и у градској општини Севојно.
– Грађани бирају одборнике, а не директно градоначелника или председника општине
– Да би учествовала у расподели мандата, листа мора прећи праг од три одсто (осим за листе националних мањина)
– Владајућа коалиција у свим местима наступа под називом „Александар Вучић – (Име места), Наша породица!“
– Опозиција се кандидује у различитим форматима, а нови политички актери јесу студентске листе попут „Студенти Паланке“ и „Млади за Кулу“
