Иако украјинске власти поручују да је ситуација под контролом, нови пожари у Чернобиљској забрањеној зони поново су узнемирили јавност. Ватра је захватила више локација, а највећи пожар, који је обухватио око 130 хектара, у међувремену је угашен. Ватрогасци и даље гасе пожаре на преосталим жариштима.
Према саопштењу украјинске Државне службе за ванредне ситуације, радијациона позадина је у границама нормале. Истовремено, украјинске власти су навеле да су пожари избили након пада украјинских дронова, док се околности тог догађаја још разматрају.
Међутим, оно што највише брине није само сама ватра, већ место на којем је избила. Чернобиљ није обична шума – то је простор у којем се и после скоро четири деценије у земљишту, вегетацији и шумском покривачу налазе радиоактивне материје настале после катастрофе из 1986. године. Када ватра захвати контаминиране површине, постоји опасност да се део радиоактивних честица поново подигне у атмосферу заједно са густим димом.
ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ
Катастрофа у Чернобиљу догодила се 26. априла 1986. године, када је експлодирао четврти реактор нуклеарне електране. Експлозија и пожар који су уследили ослободили су огромне количине радиоактивног материјала, далеко веће него после бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки. Радиоактивни облак прешао је границе тадашњег Совјетског Савеза и проширио се над великим делом Европе, остављајући последице које се осећају и данас.
Стотине хиљада људи морале су да напусте своје домове. Град Припјат, удаљен свега неколико километара од електране, остао је заувек пуст. Око електране успостављена је забрањена зона у коју је приступ строго ограничен, док је оштећени реактор најпре затворен бетонским саркофагом, а потом и огромном челичном конструкцијом која треба да спречи даље ширење радиоактивности.
Ипак, Чернобиљ ни данас није место без ризика. Сваки велики пожар, сушни период или било какав инцидент унутар забрањене зоне представља озбиљан изазов за службе које непрекидно прате стање. Због тога вести о ватри у Чернобиљу редовно изазивају пажњу широм света.
Иако стручњаци наглашавају да тренутно нема назнака опасног повећања нивоа радијације, Чернобиљ остаје највећи симбол нуклеарне катастрофе у историји човечанства – место које и после скоро 40 година подсећа колико последице једне несреће могу бити дуготрајне и колико је танка граница између технолошког напретка и катастрофе несагледивих размера.
