Хрватски историчар Твртко Јаковина изјавио је данас да Хрватска у музејима нема ништа о Југославији и наслеђу које је она оставила, нема ништа о јеврејској заједници, ништа о холокаусту, ни о страдању било кога.
– Хрватска о Југославији нема ништа! Ако говорите о школама и неком ко би се требало упознати с хрватским наслеђем о томе што се догађало и када су изграђене зграде у којима људи данас живе те што се у њима налази, ми то готово нигде, осим у Ријеци и Лабину, немамо показати – рекао је Јаковина.
Јаковина је то рекао на скупу о заступљености 20. века у музејима те музејском забораву живота јеврејске заједнице пре рата и њеном истребљењу током Другог светског рата.
У уводном излагању Јаковина је рекао да Хрватска нема ништа о „јеврејској заједници, ништа о холокаусту, о страдању било кога не постоји ништа у хрватским музејима“.
Јаковина, који је професор Филозофског факултета у Загребу, рекао је и да о томе тому нема расправе и савести у хрватском друштву.
Напоменуо је да је још 1990. године једна новинарка објавила текст о тадашњем Музеју револуције и написала да су се у депоима тога музеја налазиле Алибабине пећине пуне никад виђена материјала и бисаге тешке од новије историје Хрватске.
Тамо је, навео је Јаковина, било одличје које је официр Вермахта и каснији генерални секретар УН Курт Валдхајм добио од Анте Павелића. Додао је и да су тамо били лични предмети Владимира Назора посве неспојиви с његовим герилским ратовањем које је носио као песник у партизанима.
Подсетио је и на део текста у којем пише како су они, који су тада ридали над вандализмом који је раскомадао споменик бану Јелачићу, били спремни комадати споменике НОБ-а. У међувремену, нагласио је Јаковина, раскомадано је три хиљаде споменика из Другога светског рата, а ми немамо ништа у нашим музејима о томе.
– Ако немате 20. век у музејима, онда не можете приказати логораше у том контексту као ни живот јеврејске заједнице у Загребу и свим другим градовима између два рата. Сталне поставке музеја су лице музеја, али и лице нације – рекао је Јаковина и додао да су они приказ баштине простора, нашег односа према себи, нашој прошлости, садашњости и будућности.
Јаковина је навео више хрватских музеја који немају у својим поставкама 20. век и додао да постоје понеки музеји који бар имају назначену хронологију 20. века.
Напоменуо је и да 20. век у својим поставкама имају Музеј града Ријеке, Бриони, Хрватски поморски музеј Сплит, Народни музеј Лабин и неколико приватних музеја.
Упитао је и како је могуће да у многим музејима нема 20. века и оценио да су хрватска музеологија и друштво неспособни да се носи са Југославијом и Титом.
Оценио је да је хрватски случај с музејима јединствен у Европи па чак и у земљама бивше Југославије.
У Словенији је пуно боље стање, рекао је и додао да је стање боље и у БиХ и наравно у Србији, где је, како је навео, у тзв. Кући цвећа отворен „Музеј историје Југославије“, који је дуго времена био најпопуларнији музеј у Београду, пренела је загребачка Н1.
