Доли Партон, једна од највећих кантауторки у кантри музици, која је такође била веома цењена због свог филантропског рада, преминула је у 81. години.
Вест о смрти Доли Партон објавио је њен нећак Брајан Сивер на Инстаграму. „Замишљао сам тежину овог тренутка, али је до сада нисам заиста осетио“, рекао је. „То је част, част која је помешана са апсолутним поносом и великом тугом.“
Ауторка песама I Will Always Love You, Jolene и 9 to 5 уложила је и милионе долара у описмењавање деце, развој вакцине против ковида 19 и друге хуманитарне пројекте.
Толико је била надарена да је две од највећих песама 20. века – Jolene и I Will Always Love You – написала у једном дану. Њено стваралаштво одликовали су живописно приповедање, изузетан осећај за емоције и снажне мелодије, које је изводила својим продорним и јасним гласом.
У каталогу који је на крају обухватио стотине песама, остварила је рекордних 25 синглова на првом месту америчке кантри листе, док се 47 њених албума нашло међу првих десет на кантри листама. Успела је да се пробије и на поп-листе песмом 9 to 5, која је 1980. године стигла до првог места у САД.
Музичку каријеру успешно је ускладила са запаженим глумачким радом, а за своје улоге два пута је номинована за Златни глобус. Њен програм за подстицање писмености „Imagination Library“ донирао је деци више од 150 милиона књига.
Све то радила је са препознатљивим стилом, гламуром украшеним штрасом и високим фризурама. Њена чувена опаска о сопственом изгледу – „Потребно је много новца да би се изгледало овако јефтино“ – постала је један од најчешће цитираних примера њене духовитости.
Партонова је рођена у сиромаштву, у једнособној брвнари у Тенесију. Била је четврто дете мајке која је до 35. године родила дванаесторо деце и оца који је радио као фармер и грађевински радник. Једна од њених најомиљенијих песама, Coat of Many Colours, говорила је о томе како јој је мајка правила одећу од разнобојних комада тканине. Њена прва гитара била је импровизована од мандолине на коју су постављене жице за бас-гитару.
Прву праву гитару добила је са осам година од ујака. Од певања у цркви стигла је до наступа на локалној телевизији са десет година, а прву плочу снимила је са 13. Исте године наступила је у „Гранд Оле Оприју“, концертној дворани у Нешвилу која представља једно од средишта кантри музике, а њен наступ најавио је Џони Кеш.
„Увек сам веровала да ће све ићи добро и сањала сам о томе још пре него што сам кренула у средњу школу“, рекла је касније. „Увек сам желела да будем звезда. То ми је једноставно деловало природно.“
Након што је 1964. године завршила средњу школу, преселила се у Нешвил и каријеру започела као ауторка песама, а не као извођачица. Наредне године потписала је уговор као певачица и у почетку су покушали да је представе као поп извођачицу, али без успеха. Када јој је омогућено да се окрене кантри музици, остварила је два узастопна хита и објавила дебитантски албум Hello, I’m Dolly.
Године 1966. удала се за Карла Дина. Њихов брак трајао је све до њене смрти, а пар је 2016. године, поводом 50 година заједничког живота, обновио брачне завете.
