Часни Појас Пресвете Богородице, који је од Спасовдана изложен верницима на поклоњење и молитву у Храму Светог Саве на Врачару, данима окупља десетине хиљада верника који у миру и молитви чекају по неколико сати да приступе светињи.
Ред верника који се непрекидно формира дуж врачарских улица и Светосавског платоа данас је, како наводе из Српске православне цркве, био дужи од километар и по, док је у Београд пристигло више од стотину аутобуса са верницима из читаве Србије, Републике Српске, Црне Горе и других српских крајева.
Појас Пресвете Богородице се вековима чува у Ватопеду на Светој Гори и веома се ретко износи ван манастирских зидина.
Такође, Појас Пресвете Богородице је њен лични предмет који се чува у манастиру Ватопеду и подељен је у три дела и представља јединствену светињу опсталу из овоземаљског живота Мајке Божје.
Према предању појас од камиље длаке саткала је сама Богородица, а приликом њеног вазнесења на небеса, предала га је апостолу Томи.
Чување Часног Појаса преузеле су две побожне жене из Јерусалима, а Богородица је непосредно пре свог Успења наложила јеванђелисти Јовану да овим женама подели и њене две ризе.
ФОТО: TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆДужност чувања њене одеће из генерације у генерацију настављала би по једна побожна, невина девојка која је потицала из њихове породице.
У време императора Аркадија, сина Теодосија Великог, Часни Појас је пренет у славну престоницу Византијског царства, Константинопољ како би штитила престоницу и њене становнике од сваког непријатељског напада, несреће и демонске замке.
Потом је Часни Појас пренет у град Зилу у Кападокији, а касније је поново враћен у Констатинопољ.
Око 1150. године Часни Појас се налазио у Великој палати у Цариграду, у храму Светог архангела Михаила. Највероватније је исечен, а његови делови су пренети у остале храмове.
У 12. веку, тачније у време владавине цара Манојла и Комнина званично је успостављен празник Часног Појаса 31. августа.
Часни појас прешао је у српске руке када је Свети кнез Лазар око 1.330. године поразио бугарску војску, а 10 година касније га је поклонио манастиру Ватопеду и од тада се Појас чува у олтару католикона – саборног храма манастира.
За време Туркократије братство манастира је одлазило у литије носећи Часни Појас на Крит, Македонију, Тракију и у Малу Азију ради освећења и укрепљења пођармљеног грчког народа, као и ради ослобађљња сваке заразне болести.
Постоје стотине сведочанстава о исцељењима или добијању порода оних који су са вером и молитвом приступили Чудесном појасу Пресвете Богородице.
Свети великомученик кнез Лазар Косовски је 1371. године поклонио овај Часни појас манастиру Ватопеду на Светој Гори где се ова велика светиња чува од тада до данас.
Из необичног поштовања и љубави светогорских монаха према Пресветој Богородици, још од давнина изнедрена је традиција да се поклоницима, на њихову молбу, дају комадићи траке која се освештава на самом појасу Пресвете Богомајке за благослов и духовно укрепљење – јачање душе и вере.
