Нови рат на помолу? Грчка спремна за превентивни удар у случају напада Турске

Грчка је спремна за извођење „превентивних удара“ у случају турског напада, који би спречили избијање дугог и исцрпљујућег рата, као и за приступ који превазилази традиционалну пасивну одбрану и усмерен је на активно одвраћање, што у пракси значи спровођење оперативног сценарија који би у кратком року онемогућио непријатељску војску, оценили су данас грчки војни аналитичари.

Према аналитичарима које је контактирао портал Неа.гр, превентивни удари које је начелник Генералштаба Грчке националне одбране најавио прошле године представљају кључну одбрамбену акцију када је непријатељ већ покренуо неповратан процес напада.

Услови за активирање плана

Аналитичари су оценили да би план превентивног одвраћања био активиран у хипотетичком сценарију у којем је „претња непосредна и неизбежна“, односно уколико би Анкара почела масовно да премешта снаге, док би турски десантни бродови почели да се снабдевају горивом и ратним материјалом и стављају у приправност у лукама у Малој Азији, на основу обавештајних сазнања да турске снаге добијају коначна оперативна наређења и да почиње укрцавање маринаца.

То би, како наводе, отворило могућност за потпуну координацију између обавештајних служби и савезничких сателита у реалном времену, а пре него што би турске снаге уопште могле да исплове или стигну до аеродрома, биле би изложене масовном, координисаном нападу.

Електронско ратовање и ваздушне операције

Аналитичари су казали да би први корак било потпуно „ослепљивање“ непријатеља и да би системи за електронско ратовање грчких оружаних снага емитовали снажне сметње, онеспособљавајући непријатељске радаре, телекомуникације и станице за навођење дронова Бајрактар и Анка дуж обале Мале Азије.

ФОТО: metamorworks/Shutterstock

Истовремено, грчко ратно ваздухопловство би предузело акцију, а ескадриле ловаца Рафал и Ф-16 Вајпер би, без уласка у турски ваздушни простор, лансирале ракете дугог домета на писте критичних аеродрома у Даламану, Баликесиру и Чиглију, док би истовремено, са обала источних егејских острва, грчке батерије вођених ракета Спajк НЛОС и Егзосет гађале турске десантне бродове унутар њихових лука.

Према оцени аналитичара, ниједан превентивни удар не може елиминисати 100 одсто непријатељских снага, али би за даље нападе била активирана нова одбрамбена инфраструктура земље, предвођена националним системом заштите од ракета и дронова.

Сценарио кратког сукоба

Према грчким плановима за превентивне ударе, за мање од 24 сата ратни сценарио би био одлучен без увлачења Грчке у дуг, крвав и исцрпљујући рат, а Турска би претрпела војну парализу: њено ваздухопловство било би приземљено, флота тешко погођена, а способност за вођење офанзивних операција уништена.

ФОТО: ovikov Aleksey/Shutterstock

Аналитичари су навели да би до тог тренутка међународна заједница могла да интервенише у смиривању сукоба и успостављању тренутног прекида ватре, а да се Грчка не би бранила на рушевинама, већ би преговарала са позиције, како су оценили, војне и стратешке надмоћи, пошто би заштитила свој територијални интегритет.

Према оцени аналитичара, иако је ово само један од могућих оперативних сценарија, он илуструје нову војну реалност, према којој је најбоља одбрана доказана способност да се проактивно ускрати противнику могућност да некога нападне, чак и на хибридне начине који нису поменути у овом сценарију.